Izvor: Blic, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atina, Sparta, i druge palanke
Atina, Sparta, i druge palanke
U takozvanoj srpskoj Atini, Novom Sadu, mestu koje će od sledećeg juna biti stecište vaskolike kulture (Sterijino Pozorje, sada iz tri dela , INFANT – Internacionalni festival alternativnog teatra, pa Zmajeve dečije igre, pa novi nacionalni filmski festival, pa Exit), već tri meseca ne radi jedno pozorište. Ne radi zato što jedan čovek neće da odstupi sa svoje funkcije, iako ga većinom ne žele u toj kući, pa stoga štrajkuju. Ne znam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glumce koji vole da ne rade, mora da ih je velika muka naterala da se zatvore u sopstveno pozorište, kao u jednoj ranoj drami Dušana Jovanovića. Teško će me neko ubediti da zbog jednog čoveka vredi ostati bez jednog pozorišta. Mada, u ovoj zemlji, zbog jednog čoveka svašta može da se desi...
U junu, Novi Sad će biti prestonica kulture. Ostalih jedanaest meseci biće mala varoš u kojoj jedan teatar može i da ne radi tri meseca.
To je priča iz srpske Atine.
U Beogradu, pak, jedno pozorište ima biti iseljeno. Reč je o Dah Teatru, pozorištu koje postoji već više od petnaest godina, časnom, ozbiljnom i uspešnom predstavniku jedne kulture. Pa i nacionalne, ako je to nekom važno. Istog onog dana kada je otvoreno obnovljeno Jugoslovensko dramsko, Dah Teatar uselio se u svoje – a, zapravo, iznajmljene – prostorije u Marulićevoj ulici. Tri godine i kusur kasnije, neko bi, neki školski odbor, recimo, da ih deložira, mora da se neiskorišteni prostor sada nekom dopada, iako je zvrjao prazan.
To se zove kulturni skandal, ako toga još ima u ovoj zemlji.
Nacionalno-reprezentativna kultura preseljena je u Novi Sad. Drugoj i drugačijoj kulturi preti zatiranje.
'Provincija je stanje duha.'
Završen citat.
Anđeli nose Armani
'Đavo nosi Pradu' reditelja Dejvida Frenkela
Filmovi o suludom svetu visoke mode, o diktatorima pomodnosti koji poštuju samo jedan zakon, da nikad ne valja ponoviti nešto iz protekle godine, u velikoj opasnosti su da se strmeknu u tabloidnu prazninu, kao što se već dogodilo jednom velikanu poput Roberta Altmana ('Spremno za nošenje'). Ali reditelj Dejvid Frenkel, koji se kalio na dobroj tv-seriji 'Seks i grad', nije imao prevelikih pretenzija snimajući 'Đavo nosi Pradu' (god. proizvodnje: 2006. trajanje: 108 min.). Zasnovan na poznatom bestseleru spisateljice Loren Vajsberger, u kojem je ona prilično osvetnički prikazala diktatorsku prirodu svog nekadašnjeg gazde, glavne urednice 'Voga', ovaj film sa varljivom lakoćom prikazuje ulazak mlade početnice sa Srednjeg zapada u veliku modnu redakciju, i njen hod po mukama.
Neiskusna provincijalka Endi Saks (En Hatavej) posle završenih studija pristiže u carstvo glavne urednice Mirande Pristli (Meril Strip). Tamo zatiče tihi teror: svi strepe da li će Miranda na vreme dobiti kafu i tople kifle, dok nijednog trena nismo u prilici da vidimo kako se radi u modnom magazinu 'Ranvej' (Modna pista). Novopridošlu Mirandinu asistentkinju svi gledaju podsmešljivo dok u jednom trenu, glavni dizajner magazina (izvrsna epizoda komičara Stenlija Tučija) ne reši da devojku obuče u probranije krpice. I tu je početak preokreta.
No, iako smo bili zavedeni da pomislimo kako će sada En makijavelistički krenuti ka vrhu (kao u poznatom filmu Majka Nikolsa 'Zaposlena devojka', sa Sigorni Viver i Melani Grifit), ovde će Pepeljuga na vreme iskočiti iz čamca. Ovu neujednačenu komediju drže ženski likovi (muški su nevažni i zanemareni), a najpre je to zasluga fenomenalne Meril Strip koja je izbegla da sagradi karikaturu od nadmene vladarke, Meril i En Haravej (koju smo zapazili u 'Hladnoj planini') nose film koji bi se bez njihovog doprinosa lako utopio u usrednjosti.
|
