Izvor: Blic, 10.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asfaltom preko poezije
Asfaltom preko poezije
Sa svih strana stižu loše vesti za poeziju - poeziju življenja, poeziju mišljenja, poeziju disanja, poeziju stvaranja. Jedna od zloslutnih vesti je da će preko 'Porodice bistrih potoka' proći crni lepljivi asfalt. Kamenolom mora da ima čvrsti izdržljivi drum da bi kamenje bilo razneseno po svetu da bi se negde nešto gradilo. I arhitektura ima svoju poeziju. Kako neko lepo reče, ona je 'muzika od kamena', ali zar baš mora da ugrozi muziku 'bistrih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potoka' koja već postoji.
Bio sam u gostima 'Porodice bistrih potoka'. To je nešto jedinstveno. Tu glava porodice, neponovljivi Božidar Mandić, još od 1977. godine živi i u vreme snega i u vreme svake druge vlage, i sa svojom promenljivom porodicom stvara poeziju pokreta, besede, mišljenja, stvaranja, oblikovanja. Tu je svaki namernik primljen od srca. Tu svaki gost ima šta da vidi, čuje i prezalogaji. Tu svako može da na nekom proplanku odigra svoju predstavu. Tu se za svakog dobronamernika nađe kutak da prespava, kao u narodnoj pripoveci. I može da sanja vile kojih tu, snevaču se čini, sigurno vilene.
Danas su te čatmare i pojate, sa onim što se tu desilo, artefakt, ali i etnoselo kakva se tek planiraju po budžetima srpskih opština. Ovo već postoji i diše sadašnjošću i prošlošću. Ali joj se, sa rukama u džepovima, oduzima budućnost.
Zašto to pišem? Da kažem, apelujem, molim, preklinjem, a ako treba i protestujem, da taj asfaltni udav, gladan baš bistrih potoka i ničeg drugog, prođe koji kilometar podalje. Tih nekoliko kilometara su mali korak za bogatu kompaniju iz zemlje (sad svejedno koje), pune bistrih potoka i kulture koju tako ljubomorno i sa razlogom čuvaju! A za nas prostrana lepota koju nam ne dirajte...
