Izvor: Blic, 14.Jun.2011, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artefakti
Skulpture Zorana Kuzmanovića u Galeriji “Arte” Savremena skulptura pruža danas obilje legitimnih materijala, čak i za figuraciju. U Kuzmanovićevim rukama oni dobijaju smislenu formu: njegove figure su od đonova, opruga, lanaca... uz metal. Na ovoj izložbi (doktorski rad) pak vidimo kako je načinio korak dalje od „Autoporteta“ (2006. - galerija Kolarčeve zadužbine).
Zoran Kuzmanović (Smederevo - 1967) diplomirao je u klasi pof. Nikole Jankovića, magistrirao kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vladimira Komada, a doktorat brani kod Nikole Vukosavljevića, drugim rečima, temeljno je izučio zanat. Nosilac je nekoliko značajnih priznanja: nagrade iz Fonda Ilije Kolarevića (1991), pohvale žirija na Prolećnoj izložbi ULUS-a i nagrade na Bijenalu u Smederevu (2005). Ima i nekoliko javnih spomenika:
Spomen-obeležje žrtvama NATO bombardovanja, Smederevo (plavi mermer), skulpture u bazama jarbola ispred Savezne skupštine, reljef dvoglavog orla na zabatu zgrade Okružnog suda u Smederevu i skulptura „Čovek na kraju drugog milenijuma" u Istorijskom muzeju Jugoslavije.
Kuzmanovićeva preokupacija ovog puta je glava uvećanih dimenzija, svedene forme u livenom aluminijumu, olovu i bakru, koja podseća na primalnu skulpturu. Glava nije portret, kao u klasičnoj skulpturi, već apstraktna forma. „Neke skulpture imaju perforacije i proreze koji dopuštaju da naslutimo prostor koji je unutar njih, dok ga druge „kriju"...", primećuje Ivana Benović u katalogu.
Kuzmanović razmišlja o skulpturi kao (ne)ispunjenom prostoru, „prodoru u vazduh".
Radeći u svojoj livnici na Dunavu i za sebe i za druge, do te mere se izveštio da njegova skulptura imponuje kao artefakt - nedostajući u našem urbanom prostoru.
