Izvor: Blic, 13.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arsen i stare čipke
Arsen i stare čipke
Ima ogromne razlike izmeđ onih koji vole muziku Arsena Dedića i onih koji vole svoj život iz vremena kada je ta muzika nastajala. Ima suštinske razlike između onih koji redovno slušaju stare i nove ploče najznačajnijeg pisca pesama druge Jugoslavije, i onih koji misle da je trebalo biti tamo, te večeri, kada se Arsen vratio u grad.
Ima, međutim, još jedna, krupna stvar. Kao i u slučaju Indeksa ili Kemala Montena, sećanje na bolju prošlost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i vlastite 'nježne godine' potiskuje nedavnu krvavu istoriju i njene konsekvence. Nisam otišao na Arsenove koncerte samo zato što spadam u onu sasvim malobrojnu grupu ljudi koji znaju kako se zove njegov poslednji album, o čemu se radilo na pločama 'Ministarstvo straha' ili 'Kino Sloboda', zašto je Arsenova verzija 'Ines' bolja od Šerbedžijine, ko je napisao pesmu 'Proljeće bez tebe', šta se sve nalazi na omotu albuma 'Homo Volans'. Hoću reći: valjalo je pustiti estradne akademike i njihovu kamarilu da se još jednom zaborave u šansonama koje nisu razumeli ni prvi put. Kada Arsen dođe ponovo, kada to ne bude događaj nego koncert, onda ćemo i mi koji o tom gospodinu mislimo kao o jednom od dve ili tri retke veličine one zemlje i ovih država, biti tamo.
Ovo, razume se, ne znači kako mi nije drago što je Arsen došao u grad. Naprotiv, ponosan sam što je ipak hteo. Ne mislim ni da se publiku može i treba birati. Ali se može birati kada i gde otići na randevu sa nečim do čega uistinu držiš.
Ne znam zašto me sve to podseća na onu neobičnu situaciju kada gosti restorana na vodi slušaju kolekcije pesama Kemala Montena i preko ribe i vina klimaju glavom uz 'kad me pitaš kako mi je/da ti roknu samo dvije/sve bi ti se samo kazalo', ne razumevajući o čemu je reč u toj pesmi.
Do sledećeg puta, bude li ga.
Vitezovi Hristovog groba
'Nebesko kraljevstvo' reditelja Ridlija Skota
Dugo iščekivani istorijski spektakl 'Nebesko kraljevstvo' (god. proizvodnje 2005. trajanje: l45 min.) reditelja Ridlija Skota, poznatom ponajviše po 'Blejd Raneru' (Istrebljivač), 'Telmi i Luiz', 'Padu crnog jastreba' i 'Gladijatoru' neće razočarati najšire gledalište. Priča o pohodu evropske vlastele, vitezova i lako zavedene sirotinje ka Jerusalimu, kako bi se oslobodio Hristov grob od nevernika (termin onih vremena) nosi u sebi večnu temu lako obećane utopije i zastrašujućih ishoda, koja se neprekidno obnavlja do današnjih dana. Istorija krstaških ratova (sedam ih je bilo) među onim je krvavim projektima, poput nešto kasnije Inkvizicije, koji su Katoličku crkvu predstavili kao imperijalnu silu koja ne misli na ljudske žrtve i stradanja, nudeći vernicima carstvo nebesko. Po dobro postavljenom scenariju Vilijema Monahana, Skot gradi zaplet na pohodu malog seoskog kovača iz Francuske, Belijena (Orlando Blum) koji po savetu viteza Godfrija, čiji je vanbračni sin, kreće u talasu vitezova i beznadnog plebsa ka Jerusalimu negde oko ll87. godine, između Drugog i Trećeg krstaškog rata. Sticajem prilika ovaj čestiti čovek (čestitost nikad nije bogznakako plodna karakterološka podloga na filmu) postaće vladar Jerusalima, dok na ovaj grad ne krene silna vojska Saladinova. Završna bitka između hrišćana koji su u tim mračnim vremenima žešće pljačkali i razarali Sveti grad, i muslimanskih plemena sa Istoka nešto je najspektakularnije viđeno u novijem holivudskom filmu.
Izbegavši tradicionalnu, romantičnu legendu o vitezovima, koja više nije primerena današnjem multikulturalnom svetu, Skot je ponajviše razmišljao o onom što se danas zove politička korektnost, što besumnje valja ceniti. Ali nekako su likovi glavnih činilaca istorijskih sukoba ostali površno zacrtani.Dijalog je nabijen sentencioznošću i aluzijama na današnje sukobe u postojbini Hristovoj, te nije čudo da je najupečatljiviji lik Jeruzalemskog mladog kralja Boldvina (Endru Norton) koji zbog lepre sve vreme nosi srebrnu masku. Povratak Belijena na zatrto ognjište i u okrilje ostavljenog kovačkog zanata (odblesak Volterove pouke o obrađivanju sopstvenog vrta u 'Kandidu') deluje mudro ali bez očekivane emotivne snage. Uprkos svemu, 'Nebesko kraljevstvo' će biti jedan od vrhunaca godine, van ikakve sumnje.
