Izvor: Glas javnosti, 20.Jun.2009, 07:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arogancija jedne vlasti
Književnik i publicista Dušan Miklja upravo je napisao knjigu priča koja će ovih dana biti promovisana u izdavačkoj kući „Laguna“. Među koricama autor je sabrao priče iz samog života, a među najzanimljivijim pripovestima koje će zacelo pobuditi pažnju čitalaca jeste priča o potapanju Velikog ratnog ostrva, među čijim čestarima je prema mnogim nagađanjima pokopano telo četničkog vođe Draže Mihajlovića. Da napiše ovu priču Miklju je, kako kaže, podstaklo delo Ernesta Sabata,“Junaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i grobovi“...
Autobiografska priča
- Ovo je inače moja prva knjiga u kojoj se bavim našim temama. Moje ranije priče su bile kosmopolitske, dok se ovde bavim našim sudbinama. Jedna od priča je i autobiografska. Naime, moj otac je bio u nemilosti Titovog režima, i jednom dok sam još kao dečak stajao ispred „Londona“ da sačekam da prođe kolona koja je pratila Tita od aerodroma odakle je dolazio sa nekog od svojih mnogobrojnih putovanja dogodilo se da nam se pogledi susretnu. Koliko god sam bio dečak, koliko god sve to bilo naivno, čini mi se da sam video taj trenutak nelagode u njegovim očima.
Nadahnuće u apsurdu
Kako je nastala ova priča?
- Moja priča odnosi se takođe na jedan grob o kojem se poslednjih meseci dosta priča, a koji je vlast pokušala da vešto sakrije. Hteo sam da pišem o apsurdu tog pokušaja, kao i o samovolji, aroganciji i besramnom izjednačavanju njihove moći sa Božjim moćima. U toj svojoj aroganciji posleratne vlasti u Beogradu su naumile da potope celo jedno ostrvo, da ga „presele“ u Crno more, samo zato što je jednom visokom vlastodršcu bilo neprijatno saznanje da je u jednom grobu na tom ostrvu zakopano telo njegovog velikog protivnika. Ono što je mene privuklo toj temi nije toliko činjenica da oni ne podnose svoje političke protivnike, već da mogu da pomisle da mogu sve, pa čak i da potapaju ostrva. Ja sam za tu priču čuo mnogo pre nego što je o njoj počelo da se govori u novinama. Priča me je zanela nadasve sa literarnog stanovišta, kao potvrda koliko ljudi na vlasti počinju da veruju čak i u apsurde poput potapanja ostrva. Taj pokušaj je i učinjen! To je ono što je fascinantno, a o svemu postoje dokazi. Predsednik opštine je dobio nalog od vrlo visokog zvaničnika da predstoji akcija potapanja Velikog ratnog ostrva. Posle samo nekoliko dana došle su inženjerijske jedinice. Pokušali su to da urade, a o svemu tome postoje dokazi koji su naravno sakrivani, kao što je sakrivan i sam grob. To je za mene bilo neverovatno, pre svega kao potvrda postojanja apsurda u svetu, šta sve ljudima na vlasti pada na pamet. NJima se čini da sve mogu, a ne mogu. U ovom slučaju čak se i samo ostrvo usprotivilo.
Pisac nije brica
Doba komunističke vladavine inspirisalo vas je na još jednu pripovedačku bravuru..
-Jedna od jednako „životnih“ priča iz ovog poglavlja, a koja nosi naziv“Pratilac iz Sofije“, napisana je na osnovu istinitog događaja i govori o jednom našem dopisniku koji je živeo i radio u Sofiji, a koga je neprekidno pratio jedan agent tamošnje tajne policijske službe. Junak moje priče, novinar bio je jedan star, mrzovoljan, usamljen čovek koji je voleo dosta da pije. Videvši ovog agenta koji je danima i mesecima revnosno stajao i čekao ga ispred kafane u kojoj je ovaj odsedao, jednog hladnog zimskog dana, kada je temperature bila strašno niska izašao je i pozvao ga da zajedno popiju piće. Tako su oni postali prijatelji. To jeste svojevrstan apsurd, ali ispisao je kao i priču o potapanju Velikog ratnog ostrva“ sam život. Priču je, inače, u jednom književnom listu pročitao Dragoslav Mihajlović i rekao da mu se zaista dopala, što me je obradovalo.
Svaka vaša priča nosi težinu jednog dobro ispripovedanog romana...
- Ne mogu da podnesem uveravanja kako se može pisati ni o čemu, jer to je onda zanatska veština radi veštine koja možda može da se dopadne samom piscu i da nahrani njegovu sujetu, ali, ne verujem da može da naiđe na dopadanje čitaoca. Književnik ipak nije brica i on mora da sledi priču nadasve.
.jpg)
