Izvor: Glas javnosti, 07.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhitektura van zgrada
Na predstojećoj 11. po redu izložbi arhitekture u Veneciji Srbija će se predstaviti projektom koji objedinjuje i druge umetnosti - sastoji se od objekata za sedenje i odmaranje i digitalnog interfejsa, a izabran je na konkursu na osnovu nove procedure, odnosno konkursa Ministarstva kulture. Srpski paviljon će biti otvoren 13. septembra dva dana pre zvaničnog otvaranja Bijenala.
- Instalacija „Wohnlich“, uključuje i mnoge druge umetnosti. Uz zvuk, svetlost, literaturu, iskustva >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << teatra, srpski paviljon će postati svojevrstan ambijent koji insistira na ideji „udobnosti u prostoru“ i može poslužiti i kao odmorište posetiocima Bijenala - rekao je ministar kulture Nebojša Bradić.
Instalacija „Wohnlich“, čiji koncept, kuratorstvo i dizajn potpisuju dr LJiljana Blagojević, Vladimir Milenković, Dragana Vasiljević-Tomić, Marijela Cvetić i Tatjana Stratimirović, istražuje odnos između udobnog, pogodnog (za život) arhitektonskog prostora i narativa prostora svakodnevice. Srpski paviljon nalazi se na obodu Đardina, zajedno sa egipatskim, brazilskim i mađarskim paviljonom. Ideja autorskog tima je da pretvori srpski paviljon (na kom još uvek piše Jugoslavija) u prijatan ambijent, sa podnom instalacijom, muzikom i specijalnom rasvetom i specijalno dizajniranim punktovima koji mogu služiti za odmor posetiocima Đardina. Punktovi mogu biti korišćeni i kao kreveti, a svaki punkt ima interfejs na kom je moguće pogledati digitalne prezentacije mladih srpskih arhitekata i studenata povezanih sa procesom obrazovanja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
KAO KOD KUĆE
Projekat je u punoj saglasnosti sa glavnom temom Bijenala - „Arhitektura van zgrada“, koju je postavio selektor Aron Betski. „Svetovi umetnosti, enterijera, pejzaža, videa, filma i literature, mogu i moraju da budu istraženi kao dodatni elementi arhitekture. Ne smemo da dopustimo da zgrade postanu grobovi arhitekture, već moramo stvarati arhitekturu u kojoj ćemo se osećati kao kod kuće, moramo da shvatimo i predstavimo svet u kojem živimo - naveo je Betski.
JUGOSLOVENSKI PAVILJON
- Paviljon Jugoslavija koji Srbija koristi napravljen je u doba Musolinijeve vladavine. Na fasadi je uklesano „Jugoslavia“, karakteristično sa samo jednim „j“. Smatram da ne treba menjati njegov izgled. To za sada nije ni moguće, jer italijanski zakoni tretiraju jugoslovenski paviljon kao istorijski spomenik i njegova fasada se ne sme menjati - rekao je Branislav Dimitrijević, pomoćnik ministra za kulturu.
Profesor Branislav Mitrović predsednik je umetničkog saveta koji je odabrao predstavnike Srbije.
- Arhitektura je uvek negde po strani, iako je multidisciplinarnost glavno obeležje našeg vremena - kaže Mitrović. - Savremena arhitektura prevazilazi svoju tradicionalnu ulogu, postaje teatar, ambijent, skulptura, multimedijalna instalacija. Venecijanski bijenale ne insistira na fizičkim objektima, već želi da pokaže nova razmišljanja, nova shvatanja u arhitekturi. Raspisali smo konkurs da bismo direktno odgovorili na temu „Arhitektura van zgrada“. Ministarstvo ranije nije raspisivalo ovakve konkurse i Srbija je često slala radove, koji se nisu uklapali u koncept i tematiku Bijenala. I to nam se osvetilo, dovelo našu arhitekturu do ove pozicije kada je u Srbiji sve važnije od arhitekture. Nacija je često bila predstavljana u pogrešnom svetlu.
