Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhetipska lutanja
Kada sam u Evropi, čini mi se da je doživljaj intelektualnog mnogo jači nego u Americi gde ima dosta površnosti u ponašanju
Aleksandra Eldridž, umetnica iz Santa Fea (Kalifornija) predstavila se samostalnom izložbom radova na papiru u beogradskoj galeriji „Haos”. Reč je o umetnici koja je diplomirala umetnost i književnost na Ohajo univerzitetu. Studijska usavršavanja nastavila je na Kembridžu, u Firenci, Severnoj Karolini i Montani gde je usavršavala fotografsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnost. Jedna je od osnivača umetničkog udruženja Golgonooza koje se temelji na filozofiji Vilijama Blejka. Ostvarila je više od 35 samostalnih izložbi i veliki broj grupnih. Na pariskom trgu Places des Vosges oslikala je mural, a više puta je angažovana i kao autorka naslovnih strana zbirki poezije.
Imamo priliku da vidimo Vašu izložbu koju ste radili specijalno za prostor ove galerije. Kako su tekla Vaša razmišljanja?
Ja sam, pre svega, slikar i nikada nisam radila radove na papiru, pa je ovo bio poseban izazov. Kada slikam, koristim boju i gips, kombinujem te materijale i mogu reći da je slikanje proces koji duboko prolazi kroz mene. Raditi za prostor ove galerije bio je poseban doživljaj. Mogla sam da radim na drugačiji način nego kada slikam. Kao što vidite, radovi su nastajali na poleđini starih kineskih papira koji su takođe oslikani, kao i na starim bruklinskim mapama. Tako sam opet kombinovala različite slojeve, ali ovog puta oni se odnose na naslage istorije. Kada radim, koristim mnogo simbola, dekonstruišem ih, stavljam u različit kontekst. Iz tih arhetipskih lutanja nastaju prizori na mojim radovima. Na primer, ove merdevine koje su motiv na jednom od radova, predstavljaju različite nivoe svesti, uspone do neke druge realnosti i ponovno vraćanje nazad u stvarni svet.
Za mene je sve u vezi sa transformacijom. Pokušavam da dokučim kako je moguće da se osećamo življim sa promenom i buđenjem u novoj realnosti.
I ovom papiru na kome sam radila udahnula sam novi život. On, vidite, ima neke fleke, negde je oštećen, pa smo ga krpili, ali to sve upućuje na fražilnost, nepostojanost, nesavršenost, sve ono što na kraju krajeva odlikuje i naše živote.
Kako su poezija i umetnost Vilijama Blejka uticali na Vaše stvaralaštvo?
Sa bivšim suprugom osnovala sam sedamdesetih godina 20. veka umetničko udruženje Golgonooza. Spiritualnost, mašta, postojanje, mesta puna duše, putovanja u nepoznate teritorije bili su okviri naših umetničkih istraživanja.
Studirala sam i umetnost i literaturu i reči ćete videti svuda na mojim platnima. Moje reči, ali i reči Vilijama Blejka o telu i duši. On je odvojio duhovno od telesnog, ali je na kraju došao do toga da je to isto, da oni uranjaju jedno u drugo, jer telo se manifestuje kroz pet čula. Mapiranje duše kroz sliku dlana, naši unutrašnji svetovi takođe su inspiracija za moje motive.
Osim u Americi, školovali ste se i u Evropi. Koliko je na Vas uticalo evropsko obrazovanje i kultura?
U meni ima mnogo evropske duše, osećam vezu sa srednjovekovnom istorijom. Kada sam u Evropi čini mi se da je doživljaj intelektualnog mnogo jači nego u Americi, gde ima dosta površnosti u ponašanju. Volim evropsku arhitekturu, istoriju i naravno poeziju. Studiranje na Kembridžu bilo je veoma bogato iskustvo.
Da li je mural koji ste oslikali u Parizu u skladu sa Vašim slikarskim temama?
Jeste. Simboliku koju koristim na slikama, upotrebila sam i na muralu. Poziv sam dobila od svog kolekcionara, ali u Americi sam takođe uradila dosta murala. Oslikavala sam i privatne sobe za meditaciju motivima koji su takođe bliski spiritualnom simbolizmu.
Na jednom od radova sa motivom zeca, ispisali ste da je ljubav izgrađena na ranjivosti. Kako da razumemo ovu simboliku?
Zec je najranjivija životinja, najčešće napadana. Tamo gde sam živela, u Santa Feu, bilo je puno zečeva i, posmatrajući ih, shvatila sam da oni dozvoljavaju sebi da budu povređeni. Zato mi je bilo logično da ih upotrebim kao simbol ranjivosti.
Odlučili ste da dođete i priredite izložbu u Beogradu neposredno nakon nereda na ovdašnjim ulicama i paljenja ambasade SAD. Da li ste imali dilemu u vezi sa ovim dolaskom?
Kada su saznali da putujem u Beograd, svi moji prijatelji poslali su mi poruke sa istom sadržinom odnosno preporukom da ne idem, jer je opasno. Ni jednog trenutka nisam osećala nelagodnost jer ne doživljavam sebe kao predstavnika Amerike nego kao građanina sveta. Osećam se kao umetnik, a umetnost je nešto što je izvan politike i mi smo ljudi koji grade mostove i veze. Osećala sam se krajnje normalno, zato što je izložba koju predstavljam puna nade, postavlja pitanja promene i transformacije a nosilac te promene trenutno u SAD je, po mom sudu, Barak Obama.
Marija Đorđević
[objavljeno: 21/03/2008]
