Izvor: Blic, 05.Feb.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arheologija Branka Miljuša
Haos
Renomirani umetnik Branko Miljuš predstavlja se beogradskoj publici u galeriji „Haos" crtežima posvećenim najpotresnijoj temi - ljudskoj smrti, uništenju života, žrtvama bezumlja, patnji nevinih. Temi koja je stara koliko i ljudski rod, a samim tim i istorija umetnosti. Iz njegove vizure, izložba je omaž senima gradu mrtvih „Donjoj Gradini", logoru iz koga niko živ nije izašao. Kao siroče (iz Bosne) i sam ju je iskusio. Ona je u njemu živela i kad je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na nju prestao da misli upisavši akademiju još kao izuzetno nadareni šesnaestogodišnjak.
Danas, kao ugledni profesor, grafičar i slikar, Miljuš se vraća stradanju predočavajući nam, svoje crtačke preokupacije vezane za razlaganje, svođenje, lomljenje i ponovno konstruisanje forme. Prenoseći dekonstrukciju/konstrukciju na likovni plan, Miljuš se bavi kolektivnom memorijom. U njoj je zapisano da je pomenuto stratište progutalo 366.000 duša. Ta sablasna prošlost pretočena je u egzistencijalni nemir koji poentira njegov crtež crnim tušem na papiru u obliku krsta. Tako ono što tinja u čoveku s Balkana postaje ono što određuje i njegovo duhovno stvaralaštvo.
Iako dugogodišnja preokupacija autora, stradanje se u najvećem delu izložbe odnosi na doživljaj bombardovanja iz 1999. godine - od rušenja mostova do "školica” koje su deca igrala na poljima rata. Nastali devedesetih - kada su apokaliptičke vizije bujale u dodiru sa stvarnošću - uz nekoliko starih - oni nam ukazuju na znake agonije koje poput arheologa duše i bića Miljuš provlači kroz svoje delo.
Miljuševa posvećenost smrti poziv je na odgovornost za nju, njegova izložba komemoracija u mesecu kada se obeležava holokaust, a njegov „Puž" kompaktna (nikad zaboravljena, samo zagubljena) forma kojoj čovečanstvo teži kao nedostižnoj sigurnoj kući.
