Izvor: B92, 11.Okt.2012, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arguljol i slike bombardovanog BG-a

"Nekoliko puta sam boravio u Srbiji tokom svog života i nosim različite utiske, ali najupečatljiviji, u negativnom smislu, bio je kada sam stigao u Beograd odmah nakon bombardovanja 1999. godine," rekao je Tanjugu španski pisac Rafael Arguljol po dolasku u Beograd.

63-godišnji pisac će sledeća dva dana biti gost španskog Instituta Servantes i izdavačke kuće "Geopoetika" koja je upravo objavila njegov roman "Lampeduza"u prevodu Nadežde Djermanović.

Jedan od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najuticajnijih savremenih mislilaca hispano sveta, Arguljol je napisao 27 knjiga koje pripadaju različitim žanrovima - poezija, romani, eseji, aforizmi, a vrlo često njegovi romani predstavljaju mešavinu žanrova, ali kroz sva dela se provlači kao crvena nit da je strastveni zaljubljenik u putovanja. Put ga je doveo na Balkan u bivšu Jugoslaviju i Srbiju i zato je prvo pitanje bilo: šta je na njega, sa ovog područja, ostavilo najveći utisak.

"Duboko me je potresla slika porušenih mostova posle NATO bombardovanja, i činjenica da su, prvi put posle mnogo godina Evropljani bombardovali druge Evropljane," kazao je Arguljol koji već tri decenije piše veoma angažovane kolumne u najvećem španskom dnevniku "El Pais".

Nastavljajući da priča o utiscima iz Srbije, on je istakao da nosi veoma pozitivne što se tiče prirodnih lepota.

"Mislim da Bedograd kao grad može da bude veoma značajan centar u budućnosti s obzirom da kroz njega protiče Dunav i to bi trebalo da iskoristi", posavetovao nas je dobronamerni gost iz Barselone gde je profesor na uglednom univerzitetu "Pompeu Fabra" i predaje estetiku, filozofiju i književnost.

"Isto tako mi uvek privlači pažnju da se Srbija nalazi na mestu na kome su se dodirivale dve velike imperije što se primećuje, jer je bila stalno poprište ratova i sukoba" primetio je Arguljol i dodao da je kao posledica takve situacije ova zemlja most izmedju Istoka i Zapada.

Šarmantni Španac nije mogao da odoli da ne doda "naravno, na mene je uvek ostavljala snažan utisak lepota srpskih žena i to stvarno, iskreno, kažem".

Zamoljen da ispriča kako je u svojoj najnovijoj knjizi "Pogled sa na dna mora" o kojoj će večeras održati predavnje na Institutu Servantes, opisao Balkan i Srbiju, Arguljol je rekao da u romanu piše o mnogim mestima širom sveta koja su za njega bila važna u odredjenim periodima života i koja su uticala na nejgovo formiranje kao ličnosti.

Prema njegovim rečima, u knjizi se mešaju sećanja, slike predela, razni prostori i iz razloga, koje ne bi mogao jasno da definiše, imao je u životu mesta koja su suštinski bitna, kao što su Italija i Rim, Indija, putovanja po Balkanu, Meksiku, Brazilu.

"Sva ta iskustva s raznih putovanja sam uključio u roman 'Pogled sa dna mora', sjedinio ih sa pričom o svom životu, i tako sam uključio i mladalački doživljaj Balkana koji me je privlačio zbog tog susreta Istoka i Zapada, kulture zapadne i istočne Evrope i što se sve te tradicije ukrštaju, slivaju, utapaju" rekao je Arguljol. Na pitanje koja su mesta na koja bi se rado vratio veoma elokventni sagovornik je odgovorio kontra pitanjem: da li se to odnosi na fizički ili duhovni povratak?.

"U fizičkom smislu voleo bih da se vratim u pustinju - Saharu, gde sam bio 1977. tokom snimanja dokumentarnog filma za švajcarsku televiziju o gerilcima koji se bore protiv marokanskih vlasti. Taj predeo, nestvarno čist i nebo iznad pustinje su mi olstali u nizbnrisivom sećanju, ali tamo se teško može otići jer je opasno za putovanje", rekao je Arguljol i dodao da mu se u sećanje urezalo ostrvo udaljeno 500 kilometara od obale na severu Brazila.

Nije propustio da otkrije kuda bi ga odvelo duhovno putovanje jer bi se tada voleo vratiti tamo gde je bio veoma srećan, bez obzira da li je to bilo lepo ili manje lepo mesto, na kopnu ili na moru.

"Kada me pitaju koje mi je putovanje bilo najvažnije navodim i u knjiizi da je to bilo putovanje tranšibirskom železnicom od Pekinga do Moskve, ali podjednako važno mi je putovanje tokom sedam godina dok sam pisao 'Pogled sa dna mora' iako je to bilo 'unutrašnje' putovanje", poverio se pisac.

Misleći na "destinacije" svojih unutrašnjih putovanja on je naveo povratak na mesta gde je kao dete letovao s roditeljima , na vreme studentskih protesta u doba frankizma i na prvi susret sa Rimom koji mu je otvorio nove vidike. Najkraće je odgovor na pitanje kuda bi voleo da otputuje, a gde još nije bio, glasio - Raj!

Na hipotetečko pitanje kuda bi putovao da poseduje vremeplov, Arguljol je odgovorio: u antičku Atinu u doba Perikla i zaustavio bih se u renesansnoj Firenci Medičija. "Na tom putu bih želeo da upoznam Platona i Sofokla, a usput bih voleo da razgovaram sa Leonardom da VInčijem".

"Ne mislim da je slikarstvo mrtvo, kao ni istorija ni filozofija već su to osobe koje misle i tvrde da je njima došao kraj", bio je odgovor Argulja, kao znalca humansitičkih nauka i umetnosti, na teze o njihovom kraju.

Arguljo će tokom boravka u Beogradu održati danas u 20 sati predavanje u Servantesu o romanu "Pogled sa dna mora" i tokom druženja sa srpskom publikom posebno će se osvrnuti na Španiju i Balkan. Upetak 12. oktobra u 18h u knjižari "Beopolis" predstaviće srpski prevod romana "Lampeduza" i potpisivati knjige.

Nastavak na B92...