Izvor: Politika, 30.Okt.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapi obožavaju Nušića
Zaki Šaltaf i Nabil ben Zaki Šagra objavili knjige na srpskom. Jezik učili i iz pesama Miroslava Ilića
Zaki Šaltaf i Nabil ben Zaki Šagra vole, pišu i misle na srpskom. Oni su Palestinci, školovani u Jugoslaviji – Šaltaf je diplomirao medicinu, Šagra doktorirao veterinu. Srbija je njihova tazbina. Period izbeglištva iz svoje zemlje iskoristili su da u našoj državi završe studije, a danas, odlično savladavši jezik, objavljuju knjige i na srpskom. Šaltaf je preveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i priredio „Tamburijeve opanke”, a Šagra je autor „Dnevnika jednog diplomate”.
– U vašoj zemlji proveo sam period studija od 1981. do 1987. i od 2005. do danas. Nisam znao ni „zdravo” da kažem, i sećam se da mi je prva pesma koju sam naučio bila „Smej se, smej” Miroslava Ilića; on tako lepo izgovara reči za razliku od rokera u čijim pesmama od muzike nisam uspeo da čujem tekst. Ubrzo sam postao narodni džuboks!, kaže kroz šalu Šaltaf koji je danas „ozbiljan” poslovni čovek i predstavnik Srbije u Evropskom komitetu za standardizaciju halal hrane.
Šaltaf je ovih dana na srpskom objavio knjigu „Tamburijevi opanci”, koja sadrži priče iz arapske književnosti, nastale od 9. do 15. veka, i adaptirane za najmlađu publiku.
– Tamburi je bogati arapski trgovac, poznat po škrtosti, koji je kod nas toliko popularan da je postao junak crtaća i kompjuterskih igrica. Da bih ove priče adaptirao za decu drugog podneblja, pročitao sam i srpsku lektiru, Nušića i Ćopića, i saznao kako se vaši pisci obraćaju deci, objašnjava Šaltaf.
On nas obaveštava da su Arapi naprosto ludi za Nušićem. Posebno za „Gospođom ministarkom”, jer se žena ministra, kako smatraju, svuda u svetu slično ponaša.
– Na Jutjubu postoji čak nekoliko arapskih verzija „Ministarke”. Jer, Nušić piše o večitoj istini, o suštini čoveka koja je svugde ista, samo je drugačije to što čovek danas ne živi u kolibi već u soliteru, i ne jaše magarca nego vozi limuzinu. Dok ga čitamo pitamo se da li je sve to bilo juče ili malopre, kaže Šaltaf.
Njegov sunarodnik Nabil ben Zaki Šagra, nekadašnji saradnik beogradskog lista „Student”, rekao bi nešto o svojoj satiričnoj knjizi. Dosta se, kaže, kretao u diplomatskim krugovima, često bio „pogrešan čovek na pogrešnom mestu”, i posle „arapskog proleća”, odlučio da najzad progovori. Prijatelji iz Srbije zbog toga su ga nazvali palestinskim Radojem Domanovićem.
– Neke srpske diplomate su me proglasile za izdajnika a meni je samo smetala nepravda, i ljudi koji parazitiraju na račun svoje države, misleći da su bogovi. Radnja knjige može da se smesti u bilo koju zemlju na svetu, nigde ne pominjem imena ali svako ko je korumpiran, pomisliće da se radi o njemu. A to je svaki diplomata koji će popravku auta, u iznosu od 3.000, da fakturiše kao 15.000. Ja samo jasno poručujem da je jadan onaj narod čija je diplomatija falš – kaže nam Šagra na Sajmu knjiga, nadajući se da mu sledeća promocija knjige neće biti u Centralnom zatvoru. Za svaki slučaj pozdravlja recenzente svoje knjige orijentalistu Radeta Božovića, profesorku Nadeždu Stokuća i magistra Bobanu Đorđević.
Govoreći o tome kako brani boje Srbije u svetu, Šaltaf navodi primer svoje poslovne saradnje sa Kuvajtom.
– Kada se u Kuvajtu objavi jedan loš tekst o Srbiji, od tog trenutka niko više neće da sarađuje sa vašim firmama. Ja sam onda kao bajpas i pokušavam da objasnim pravo stanje stvari. Svojevremeno sam pisao i jednoj arapskoj glumici koja je igrala u Nušićevom komadu i izjavila da je Nušić, kojeg je nazvala Bronislav, Poljak. Kao razlog je navela da je to Nušićevo delo prevedeno sa poljskog na arapski, kaže Šagra.
Pošto u Beogradu živi skoro 40 godina ističe da našem narodu nema šta da zameri, deca su mu potpuno integrisana u društvo, i štaviše, smatra da je mentalitet naših i njihovih ljudi veoma sličan. Kao ilustraciju tih sličnosti ovaj Beograđanin navodi sledeće:
– Kada su moji roditelji bili na jednoj srpskoj svadbi, rekli su da je sve isto kao kod nas: mladini svatovi ogovaraju mladoženjine, a mladoženjini, koga drugog do mladine!
Mirjana Sretenović
objavljeno: 31.10.2011.
