Izvor: Blic, 14.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapi i Izraelci rame uz rame
Arapi i Izraelci rame uz rame
Odlazeći prošle nedelje na predstavu ovogodišnjeg Belefa 'Puteljak belih stolica' Arapsko-hebrejskog teatra iz Jafe pretpostavio sam da ću videtipolitički korektnu predstavu, a da će umetnički biti bez velikog značaja. Prevario sam se. Predstava jeste bila politički korektna, ali uzbudjiva i kao umetnost.
Naravno da je ovo pozorište sastavljeno od dva ansambla, koji katkada prave posebne predstava, a katkada ih zajedno stvaraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i ovu predstavu pre sedam godina, vrlo su lako došli do priče bliske Šekspirovom Romeo i Juliji, o ljubavi jačoj od mržnje.
Sem teme, sve je ostalo drugačije. Predstava ne liči ni na šta smo do sada gledali, osim na njih same. Liči na svakodnevni život u etnički podeljenoj Jafi, među življem donje srednje klase. Tu realnu priču umetnici iz Jafe su ispričali nerealističkim sredstvima. Tek po koja reč, nešto pesama i mnogo pokreta.
Ceo ansambl, i oni najmlađi, i sredovečni i oni postariji, svi znaju ponešto od scenskih umeća, i to savršeno, neki da pevaju, neki da plešu, a neki i jedno i drugo. Koliko god bili briljatni u toj svojoj veštini, oni na sceni deluju po principu 'zasviraj, pa za pojas zadeni'. Predstava je skoro potpuno neverbalna, a veoma rečita. Puna je metafora, a bliska srcu, dirljiva, a nikad sentimentalna, iako priča ono što se može svakodnevno videti na malim ekranima kao uvoz iz Latinske Amerike.
Mihiz mi je jednom rekao, da se kao kritlčar služi pomoćnom metodom - pita se da li bi voleo da je on napisao delo o kom piše kritiku. Kad to poželi, znači valja pisati pozitivnu kritiku. A ja kad požalim što jedna predstava nije na Bitefu, jasno mi je da je reč o odličnoj predstavi. Predstavi 'Puteljak sa belim stolicama' bilo je mesto i na Bitefu, kao što joj je odlično mesto na Belefu, i to baš u barutani.
