Izvor: Blic, 12.Sep.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apsolutni poraz Holivuda
Umetnički film trijumfovao je nad Holivudom na 68. filmskom festivalu u Veneciji, budući da je teško razumljivi „Faust” ruskog reditelja Aleksandra Sokurova osvojio Zlatnog lava ostavivši favorizovane Romana Polanskog i Džordža Klunija bez nagrada.
I većina drugih priznanja otišla je u ruke manje poznatih imena i lica, izuzev sve popularnijeg irsko-nemačkog glumca Majkla Fasbendera (34) koji je nagrađen za najbolju mušku ulogu za film „Sramota” (Shame) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stiva Mekvina.
Srebrni lav za najbolju režiju dodeljen je Kinezu Šangđunu Caiju za snažnu priču „Ljudi planine, ljudi mora” (Ren shan ren hai) o čoveku koji neumorno traga za ubicom svog brata. Dini Jip iz Hongkonga proglašena je za najbolju glumicu za ulogu ostarele služavke u dirljivom filmu „Jednostavan život” (Tao Jie) Ane Hui, dok je specijalnu nagradu žirija osvojio domaći autor Emanuele Krijaleze za dramu o imigrantima „Čvrsto tlo” (Terraferma). Grčki film „Alpi” Jorgosa Lantimosa, o glumcima koji pokušavaju da ublaže bol drugima tako što preuzimaju uloge njihovih nedavno preminulih dragih osoba, dobio je nagradu za scenario.
Akreditovani novinari, koji su najviše šansi za trijumf davali Polanskovom „Krvoproliću” (Carnage), ostali su podeljeni nakon projekcije „Fausta”.
„Mnogi smatraju da predsednik žirija, Daren Aronofski, i drugi član, njegov zemljak Tod Hejns, nisu imali dovoljno hrabrosti da glavnu nagradu dodele kolegi koji nije omiljen u SAD”, pisalo je u komentrau „La stampe”. Isti dnevni list je, međutim, u recenziji filma „Faust” objavio proročki naslov: „Đavo je stavio svoje kandže na Zlatnog lava”.
Na dodeli nagrada Aronofski je rekao da je svih sedam članova žirija bilo jednoglasno.
„Ima filmova koji vas rasplaču, onih koji vas nasmeju, a ima i onih ostvarenja koja vas zauvek promene pošto ih pogledate; ovo je jedno od njih”, obrazložio je Aronofski odluku žirija.
Ovo je tek drugi ruski film koji je osvojio Zlatnog lava; Andrej Zvjaginjcev trijumfovao je 2003. filmom „Povratak”.
Aleksandar Sokurov je, pri preuzimanju nagrade, jadikovao kako je sve teže pronaći finansijere „kvalitetnih, duboko osećajnih autorskih filmova”, istakavši da iza „Fausta” - koji je koštao osam miliona evra - stoji po novčić iz 38 zemalja.
Reditelj iz Sankt Peterburga dodao je da je veoma srećan što živi u Evropi „gde možemo da razumemo jedni druge”.
„Faust” je najmanje uklopljivi deo tetralogije Aleksandra Sokurova posvećene moćnim korumpiranim ljudima, u kojoj su obrađene ličnosti Hitlera („Moloh”, 1999), Lenjina („Bik”, 2000) i Hirohita („Sunce”, 2005).
Teška i za neke jedva razumljiva adaptacija Geteovog komada snimljena je na nemačkom u Češkoj i na Islandu, i u preko dva sata trajanja prikazuje svet bede, smrada i haosa 19. veka u kojem Faust i vragolasti Mefisto odigravaju svoje sudbine.
„Sokurovljeva idiosinkratična adaptacija 'Fausta’... kojom je reditelj doveo umetnički film na ivicu slepstika, nekima će biti intrigantna, ali će većinu odbiti”, smatra kritičarka Debora Jang iz „Holivud riportera”.
Mefista ubedljivo tumači Anton Adasinski kao jezivog, ostarelog, grotesknog zelenaša koji pokušava da zadrži kontrolu nad Faustom.
„U prethodnim filmovima tetralogije tirani su sebe videli kao božije predstavnike na Zemlji, ali su došli do neprijatnog otkrića: da su samo ljudi”, piše u pratećem materijalu uz film. „U 'Faustu’ slučaj je obrnut: smrtnik se, pred našim očima, pretvara u idola. Na kraju filma on kreće na trijumfalni marš po svetu... da postane tiranin, politički lider, oligarh...”
Scene su lišene boja, a prljavština i smrad se osećaju u svakom kadru. Reditelj je rekao novinarima u Veneciji da je film mogao biti i mračniji. „Izbacio sam mnoge scene jer sam mislio da su previše ekstremne i da ističu užas i ružnoću.
Ali ovo je priča o čoveku, njegovim strahovima i večitoj mogućnosti da počini izdaju, tako da sam morao da zadrem duboko u sve najcrnje u njemu”. Međutim, film i dalje obiluje scenama za koje vam treba jak stomak, poput čupanja srca iz leševa i obavljanja nužde u crkvi.
Sokurov je rekao da njegov Faust ima više zajedničkog sa Hitlerom i Lenjinom nego što bi neko pomislio na prvi pogled. „Ljubav prema rečima koje deluju uverljivo i patološka nesreća u svakodnevnom životu”, objašnjava reditelj. „Zlo se množi i kao što je Gete to lepo sažeo: 'Nesrećni ljudi su opasni’”.
Kritičari razočarani
„Došli smo u Veneciju sa velikim očekivanjima i nadama, ali se vraćamo mahom razočarani", zaključak je Džeja Vajsberga, kritičara „Verajetija", „nijedan film me nije oborio s nogu".
Sličan utisak imaju i njegove kolege, koji su u neformalnoj anketi o favoritima za osvajanje Zlatnog lava isticali šest-sedam različitih naslova, što govori o tome da je u glavnom programu bilo dosta solidnih ostvarenja, bez ijednog bisera.
Većina od 23 takmičarska filma obilovala je mračnim pričama o brutalnosti, zlobi, jezivoj bezosećajnosti, otupelosti i propalim vezama, pa je trijumf „Fausta" sasvim logičan ishod 68. Mostre.
Povezane vesti: Film "Faust" Aleksandra Sokurova osvojio Zlatnog lava Holivudske glumice osvojile Mostru u Veneciji Film Sofije Kopole nagrađen Zlatnim lavom
