Izvor: Danas, 15.Jan.2016, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apostoli harizmatičnog profesora
Beograd - Danijela Purešević, istoričarka umetnosti, dobitnica nagrade "Lazar Trifunović" za kritičko promišljanje savremene vizuelne umetnosti, sticajem okolnosti nije mogla juče lično da primi ovo priznanje na svečanosti organizovanoj u Galeriji Artget, ali je svoju zahvalnost iskazala video-porukom. Ona je između ostalog rekla da pripadati poslednjoj generaciji studenata koji su imali prilike da slušaju predavanja Lazara Trifunovića predstavlja veliki životni kapital.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << /> "Svojim znanjem, autoritetom, stavovima i energijom Lazar Trifunović je imao izuzetnu moć da oblikuje ličnosti nas studenata. Tako da smo svi mi koji smo bili njegovi studenti i kasnije se na različite načine bavili strukom zapravo apostoli jedne izuzetne, jedinstvene ličnosti srpske kulturne istorije. Biti laureat nagrade koja nosi ime Lazara Trifunovića velika je čast, zadovoljstvo ali i obaveza", istakla je Danijela Purešević. Podsetimo da je ona osvojila Nagradu za kritike izrečene u Kulturnom dnevniku RTS-a povodom aktuelnog stanja dva ključna muzeja u zemlji i prolaznom vremenu njihovih rekonstrukcija kao i za emisiju "Lev Manovič, jezik novih medija" u autorskom serijalu Art zona.
Nagrada "Lazar Trifiunović" sastoji se iz plakete sa likom ovog istoričara umetnosti, novčanog iznosa i izložbe "Kritičari su izabrali". Trenutno u Kulturnom centru Beograda održava se izložba tog tipa pod naslovom "Spomenici i ideje", čija je autorka istoričarka umetnosti Irina Subotić. U punoj galeriji Artget juče je dodeljeno i priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije DIUS za najbolju izložbu u 2015, koja je pripala Ani Panić, višoj kustoskinji Muzeja istorije Jugoslavije, i to za izložbu "Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u Jugoslaviji". Ana Panić je rekla da je počastvovana dobijenim priznanjem, zahvalila se čitavom timu koji je učestvovao u oblikovanju izložbe održane u Muzeju istorije Jugoslavije, uz konstataciju da se bavi najlepšim poslom na svetu.
Tokom svečanosti prikazan je materijal u vezi sa nagrađenim radovima a deo programa bio je posvećen sećanju na istoričara umetnosti Lazara Trifunovića, koji je bio i vrstan likovni kritičar i vatreni promoter avangardnih ideja u umetnosti, naučnik svestranog humanističkog obrazovanja i svetskog renomea, najmlađi direktor Narodnog muzeja u Beogradu, koji je to postao u 33. godini, od 1962. do 1968, plodni publicista i harizmatični profesor Moderne istorije umetnosti 20. veka na grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta. Iz njegove doktorske teze proizišlo je kapitalno delo u srpskoj istoriografiji budući da je reč o prvoj ozbiljnoj sintetičkoj studiji o srpskom slikarstvu prve polovine 20 veka, a pored svega ostalog zaslužan je za svetsku promociju Lepenskog vira.
