Izvor: Blic, 29.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aplauz za četiri bisa
Aplauz za četiri bisa
LJUBLJANA - U jednom trenutku, tokom izvođenja poeme 'Tako je govorio Zaratustra' Riharda Štrausa, komponovane prema čuvenom Ničeovom delu, u trendu mudrosti koje izgovara persijski šaman sišavši među seljane s planine, kada, između ostalog kaže: 'Čuvajte se da ne pljujete protiv vetra', treba da se čuje zvuk zvona. Zvono koje može da proizvede neophodan zvuk teško je 500 kilograma i nemoguće ga je uneti u dvoranu Cankarjevog doma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Dirigent Uroš Lajovic smišlja rešenje. Naručuje da se izlije okrugla ploča od bakra kao zamena za zvono.
Instrumenti stižu iz Beograda u prikolici, ali ne svi. Neke orkestar pozajmljuje od ljubljanskih kolega. Masivnije nisu poneli sa sobom, zbog transporta.
Stotinu muzičara, ceo beogradski orkestar, spreman je za probu u jednoj od najakustičnijih sala bivše Jugoslavije, kažu, tako projektovanoj da se po potrebi može pretvoriti u klizalište.
- Nije čest slučaj da na gostovanje vodimo celu Filharmoniju - svih sto muzičara - ali ovog puta bilo je nužno. Program to zahteva, a i 1800 slušalaca, koliko ih u salu staje, mora da čuje šta sviramo - objašnjava Uroš Lajovic, uoči svog poslednjeg nastupa sa Beogradskom filharmonijom na čijem je čelu kao umetnički direktor i šef dirigent bio punih pet godina, baš kako je i želeo, u svom rodnom gradu, Ljubljani, na Letnjem festivalu. Čelo sa 'klimom'
Zahvaljujući donaciji japanske vlade, Beogradska filharmonija je pre par godina obnovila neke instrumente, harfe i klavire. Ostale - kontrabasove, viole, violine i čela tek treba da nabave. Za njih je već izdvojen novac iz Nacionalnog investicionog fonda.
- U svetu je uobičajeno da se dobar instrument da muzičaru na korišćenje. Na primer, Najdžel Kenedi svira na violini koju mu je doživotno ustupila jedna banka koja je vlasnik instrumenta. Solidan čelo, video sam, ima čak i kutiju sa 'klimom'. Njegova cena je oko 15.000 evra - objašnjava čelista Dejan Timotijević.
Jedini naš muzičar koji je svojevremeno svirao na izuzetno vrednom instrumentu bio je Jovan Kolundžija. Tu violinu, prepričavaju muzičari, dobio je od Fakulteta muzičke umetnosti kojem je ona stigla kao poklon neke korporacije. Dok je bio u Americi, neku mu je tu violinu ukrao. Našao ju je slučajno, nekoliko godina kasnije, na pijaci Zeleni venac, među starudijom, prodavala se za stotinak maraka.
Na probi i dirigent i muzičari s nestrpljenjem očekuju zvezdu večeri. Reč je o Sabini Cvilak, sopranistkinji, solistkinji Mariborske opere, mladoj i prelepoj slovenačkoj divi koja se dokazala u Gracu i Beču. Slovenci su na nju ponosni i uvek je rado viđen gost. S osmehom na licu, Sabina kaže:
- Verujte mi da imam tremu, svaki put kad gostujem u Ljubljani. Znam da ovu publiku, koja je veoma probirljiva, moram da zadovoljim i zato uvek strepim.
Sabina na probi bez greške izvodi falset na kraju 'Pesme sa lautom' iz opere 'Mrtvo more' Erika Volfganga Korngolda. Dirigent je zadovoljan. Može muzičarima da da voljno.
Uveče, muzičari na koncert stižu bez vidljive usplahirenosti. Mladi ansambl je odavno probio led kad su ovakvi zahtevni koncerti u pitanju. Svirali su u Portorožu, Gracu, Beču, u Ljubljani takođe, prošlog leta. Ljubljanska publika ih poznaje i pamti u lepom svetlu.
Videlo se to i u koncertnoj dvorani Cankarjevog doma ispunjenoj gotovo do poslednjeg mesta. Aplauzi su se nizali, publika je uvažila veoma težak program sa 'Simfonijskim metamorfozama' Paula Hindemita i 'Bahianas brasileiros br. 5' Heitora Vila Lobosa. Pun pogodak u njihovo srce bila je Sabina Cvilak, a u drugom delu kompozicija 'Tako je govorio Zaratustra', sa zvonkim zvukom.
Osam godina do svetskog vrha
Četiri bisa! U Ljubljani se to retko dešava. Muzičare je publika aplauzom ispratila ne pomerajući se s mesta sve dok poslednji nije izašao sa bine. Mali detalj koji kritičarima nije promakao! Na licima gostiju iz Beograda, a pre svih Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije, videlo se zadovoljstvo, ali protkano žalošću što se nijedno od nekoliko tamošnjih srpskih društava nije odazvalo pozivu na koncert.
- Još osam godina ovakvog rada i stižemo do samog vrha svetske scene - predviđa Tasovac.
Muzičari su takođe zadovoljni, s jednom malom zadrškom: toliki put busom, a samo jedan nastup!
- Biće ih više ubuduće - kaže menadžer BF Miloš Šćepanović. - Sezonu 2006/2007. Beogradska filharmonija će započeti u Švedskoj sa sedam koncerata i novim šefom-dirigentom Dorijanom Vilsonom. Beogradska koncertna sezona počinje 17. novembra, a 19 koncerata povereno je petorici dirigenata koje je odabrao sam Orkestar. To su pored Dorijana Vilsona, Uroš Lajovic, Kristijan Mandeal, Urs Šnajder i Fusao Kadžima. Svaki koncert će imati svoju temu, a one su zahvalnost, seks, sudbina, nostalgija, ljubav, kajanje, patnja, žrtvovanje, opsesija, ekstaza, osveta, nada... uz filmsku muziku, iz 'Kuma', 'Psiha'... Već ih je osmislio Dorijan Vilson, inače bečki dirigent koji od septembra preuzima upravljanje Beogradskom filharmonijom.
Novi urbani imidž BF možda ste već prepoznali na bilbordima. Najavljuje ga plavuša setnog pogleda i diskretnog dekoltea s leptir mašnom i dirigentskom palicom.
Milena Marjanović Energija sa dušom
Slovenački mediji su povodom održanog koncerta objavili izuzetno pozitivne tekstove. Pavel Mihalčič ('Delo') piše: 'Orkestar Beogradske filharmonije je po svom sastavu mlad; u njemu ima dosta odličnih pojedinaca - solista, sjajno deluju i grupe, među kojima (iz pozadine) iskače grupa duvača.... Orkestar je međusobno izbalansiran, po dinamici veoma elastičan, nikada preglasan, zna da svira i pijano... Orkestar Beogradske filharmonije je sjajan: ubedljiv zbog unutrašnje energije koju obuzdava da ne bi eksplodirala, oduševljava zbog predanosti muzici koja ima dušu i srce.'
