Izvor: Danas, 13.Jul.2015, 10:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apatija brakolomstva
Tradicionalno se za Münchner Opernfestspiele (Minhenski operski festival) premijerno pripremaju dve produkcije kojima se zakružuje i okončava operska sezona godine: jedna u "Nacionalnom teatru", druga u "Princregenten teatru". Novom inscenacijom magične opere Kloda Debisija (1862-1918) "Pelléas et Mélisande", koja je zacelo "drame lyrique", otpočele su ovogodišnje operske svečanosti. Premijera ove fascinirajuće opere bila je 28. juna 2015.
Režiser ove inscenacije je Kristijane >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Pole. U potrazi za svojevrsnim svetom komponovao je Klod Debisi ovu operu prema jednom simbolistički inspirisanom komadu Morisa Meterlinka (Maurice Maeterlinck). Ova opera je praizvedena 1902. g. u Parizu kao "lirska drama" u pet činova i trinaest slika/prizora. Isprva je hladno primljena kao izraz postvagnerovskog duha u verističkom kontekstu. Ali nije dugo trajao njen pohod ka singularnom vrhu u istoriji opere.
Tragični trougao
Plot/libreto je lapidaran. Reč je o tragičnoj porodičnoj istoriji. Golo susreću na jednom izvoru u šumi zagonetno devojku Melisandu. On će je odvesti u tamni porodični zamak i njom će se oženiti. Kada se Melisanda bude upoznala sa Golovim polubratom Peleasom, razviće se tragičan ljubavni trougao koji će se okončati smrću: Golo će ubiti svoga polubrata Peleasa, a Melisanda će od tuge umreti. Plot ove lirske drame je epizodan i zbiva se u realnoj i irealnoj sferi i opisuje etape uznemiravajuće misterioznih psiholoških stanja čoveka. Reč je o duševnim procesima otuđenja parova u braku i tragedije nesrećne ljubavi između Peleasa i Melisande. Na bini pri takvim osećanjima niko nije kod kuće. Otuda se režiserka Pole odlučila da tu dramu situira, umesto u porodičnu kuću, u hol hotelskog lobija.
Fascinirajuće akustičke boje
Čitava opera, zahvaljujući dikciji originala francuskog libreta, izvedena je kao rečitativ, kao što su i sve arije bile saobražene tehnici rečitativa. Fascinirajuće boje tonova i tehnika lajtmotiva prožimaju ovo značajno impresionističko delo. Svakoj dramatis personae je pripisan jedan specifičan muzički motiv koji se samo u orkestru prepoznaje. Dirigent Konstantinos Karidis je dirigovao ekscelentnim orkestrom Bavarske nacionalne opere.
Melanholična klonulost
Kao u snu lebde figure nad binom, melanholično pognutih glava. I kada brakolomstvo bude otkriveno, svi stoje nemo i apatično, rekli bismo bespomoćno. Ulogu Melisande je bravurozno pevala Ruskinja Elena Cagalova koja poseduje raskošan sopran tamnog tembra. Ona je ulogu Melisande otelovila kao prirodna mlada devojka, a ne kao femme fragile.
Ulogu Peleasa je pevao Eliot Madore iz Toronta, koji je u agira sa izvesnom dozom animalnosti. Njegov svetli bariton je činio idealni kontrapunkt tvrđem i tamnijem glasu Gola, koga je pevao Markus Ajhe. Na kraju valja istaći očaravajuću Debisijevu muziku koja deluje poantilistički sa obiljem polutonova i sumblimnim bojama, ne narušavajući Debisijev stilistički princip najviše jasnosti.
