Izvor: Blic, 31.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anri Kartije Breson u Beogradu
Anri Kartije Breson u Beogradu
Francuski kulturni centar u Beogradu priprema reprezentativnu izložbu legende francuske lajv-fotografije Anrija Kartije-Bresona. Izložba bi trebalo da bude inaugurisana u drugoj polovini oktobra, a postoji šansa da i autor tim povodom dođe u Beograd.
Anri Kartije-Breson je studirao slikarstvo 1927/28, prvo u Parizu, gde se družio sa kubistima, a potom na Kembridžu. Tokom svoje sedamdesetogodišnje karijere, Anri Kartije-Breson je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prokrstario čitavim svetom, ali kako je više puta isticao, nikad ništa nije radio na brzinu. 'Pre nego što bih išta snimio, stapao sam se sa okruženjem u kojem sam boravio'. Fotoreportažom počinje da se bavi u vreme građanskog rata u Španiji. Otprilike tada radi i kao asistent Žanu Renoaru na filmovima 'Piknik' i 'Pravila igre'.
Ono po čemu će na samom početku karijere ostati zauvek zapamćen jeste poduhvat koji preduzima zajedno sa Robertom Kapom, kada osnivaju agenciju 'Magnum' s opredeljenjem da okupljaju oko sebe mlade fotoreportere koji se prvenstveno zanimaju za lajv-fotografiju. Narednih godina putuje u Indiju, Kinu, Indoneziju i Egipat, nakon čega, uz materijal snimljen po Evropi, objavjuje prvi album kojim stiče svetsku reputaciju. Slede albumi kao što su 'Kartije-Bresonova Francuska' (1971), 'Lice Azije' (1972) i 'O Rusiji' (1974.) U Francuskoj je zvanično priznat još 1955, kada mu je u Muzeju dekorativnih umetnosti priređena izložba 400 fotografija. Izložba je obišla Ameriku i Japan. Poslednjih desetak godina Breson se više ne bavi fotoreportažom, već snimanjem portreta prijatelja i studijskom fotografijomZa delo Anrija Kartije-Bresona karakteristično je da nikad nije sam razvijao svoje filmove, jer nije hteo da ga izvođenje fotografija odvuče u tehniku tvrdeći da fotografija potiče iz glave. Kartijeovo ime vezuje se za koncept 'odlučujućeg momenta', a reč je o onom deliću sekunde kada se svi vizuelni elementi stiču u trenutnoj ravnoteži pred okom fotografa.
'Fotograf samo mora da bude kadar da ih predvidi i uhvati.'
Kolekcije Bresonovih fotografija nalaze se pre svega u Nacionalnoj biblioteci u Parizu i u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Od oko stotinu Bresonovih fotografija koje će Beograđani videti na izložbi, nezvanično saznajemo da je autor dao dozvolu da se njih desetak reprodukuje na razglednice i postere. M. M.
