Izvor: Blic, 24.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anja Gebel
Anja Gebel
Galerija KCB-a
Izložba Poljakinje Anje Gebel pod nazivom 'Priča prirode' donosi na scenu Beograda manifestaciju originalnog pristupa nelikovnim materijalima: travama, trski, šašu, pruću... Dela, nastajala u poslednjih deset godina, ostvarena u materijalima biljnog porekla, dakle, i u papiru, sama po sebi govore o ozbiljnosti autora, koju naša publika prvi put sada sreće. Gebelova je profesor Likovne akademije u Poznanju, ali ima i međunarodni renome, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stečen samostalnim izložbama u: Meksiku, Kanadi, Švedskoj, Francuskoj... i inspirativnim lend art akcijama realizovanim u australijskoj pustinji i u Central parku u Bratislavi.
Tehnička spremnost u skladu sa iskustvom, ljubav za materijale koji čuvaju taktilnost i sokove prirode, a čije mogućnosti treba najpre poštovati a zatim i crpsti u formama i strikturama, kao i senzibilitet za prostor, čine i od ove Anjine postavke nesvakidašnji događaj.
Galerija 'Artget'
Osveženje pruža i izložba radova polaznika Ateljea fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, što se od studenata može i očekivati. Oni su mladi, hrabri i neopterećeni poetikama, ali i informisani. Čak i u slučajevima kod kojih se naslućuju eventualni uzori, to nije preovlađujući utisak. Dominantno je uverenje da ovim mladim ljudima, budućim profesionalnim fotografima i umetnicima fotografije ne nedostaje motivacije da istražuju i pomeraju granice. U tom smislu, vredni su pažnje napori: A. Stevanović, S. Preradovića, I. Miljkovića, D. Paramentić, M. Đorđević, D. Đorović, M. Savića i drugih.
Vek
(David Mladinov, Kineski šah, Narodna knjiga, 2004)
Sudbinama junaka ovih pripovedaka (i kratkih priča), Mladinov mozaično i simbolično 'pokriva' prosečan ljudski vek proveden u drugoj polovini 20. stoleća: glavna ličnost uvodne 'Žene u borbi' je uzbuđeni dečak, a zaključnog 'Kineskog šaha' rezignirani starac, apatrid. Na drugoj tematskoj ravni, autor projektuje tragičko viđenje ljudske sudbine u istoriju naroda: kao što su Jevreje, junake iz prvog dela zbirke, obeležili antisemitizam i holokaust, tako je Srbe, Ruse i Kineze uništio i po svetu rasejao komunizam. Ove pripovetke posredno svedoče i o približavanju sveta propasti: energične junakinje su majke svojim muževima ('Prodaja'), nestrpljivi tutori ostarelim očevima ('Kineski šah'), doba je njihovu prijemčivost za ideale pretvorilo u zločin ('Dole Čombe Hitler Katange'), a dar za rađanje u robiju jalovosti ('Labudova pesma', 'Prijateljice', 'Tante'); ljudska nedela su nekada bila zverska, a danas kafkijanski grozomorna ('Obruči'); 'centri moći', prividnog blagostanja i sreće premeštaju se u SAD, u tu fabriku ušećerenog ništavila. Ali, 'svest o prolaznosti krhke nadmoći i varljive veličine' nadmoćno i spokojno osmišljava i zaključuje obe tematske ravni.
Mladinov se potrudio da pripovetke budu kompoziciono objedinjene, tako da im svako izdvajanje iz konteksta zbirke osiromašuje smisao. Međutim, one nisu besprekorne: jezik pripovedača je dijalekatski i žargonski prošaran, ali ne i negovan ili leksički bogat; pošto su ovaploćene teme, junaci previše liče jedni na druge; digresije možda jesu zanimljive, ali su i preopširne i suvišne.
