Izvor: Politika, 08.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andriću u čast
Sutra se obeležava 50 godina od dodele Nobelove nagrade našem velikom piscu
Neposredno uoči donošenja odluke Nobelovog komiteta o laureatu iz oblasti književnosti za 1961. godinu, vodeća švedska izdavačka kuća „Albert Bonijers” objavljuje Andrićev roman „Na Drini ćuprija”. Krajem oktobra iste godine Ivo Andrić biva obavešten da je upravo on dobitnik ovog, za pisce najprestižnijeg priznanja. U Stokholm odlazi 5. decembra u društvu supruge Milice, a nagradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobija 10. decembra, u raskošnoj dvorani Koncertne palate Švedske akademije. Tačno 50 godina kasnije, na isti dan, ali u Beogradu, sutra u 18 sati, na platou kod spomenika na Andrićevom vencu, Muzej grada Beograda, otvaranjem tri izložbe u tri obližnja galerijska prostora, obeležava ovaj jubilej. U Andrićevom Spomen-muzeju otvara se „Moj prozor u knjigu”, u galeriji „Nova” biće predstavljen „Ivo Andrić pisac i/ili diplomata”, dok će u galeriji „Ozon-3” posetioci imati prilike da vide postavku „Zadržani pogledi – Andrić, svet slike i prijatelji”.
Centralna svečanost zakazana je za 20 sati u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1), pod nazivom „Laureatu u čast”.
Čoveka koji je Nobela zaslužio u konkurenciji sa veličinama, kao što su engleski pisci Lorens Darel i Grejem Grin, Amerikanac Džon Stajnbek i Italijan Alberto Moravija, koji je smatrao da o najvećim i najtežim stvarima svog života niko ne voli da govori, a da umetnost i volja za otporom pobeđuju svako zlo, pa i samu smrt („Aska i vuk”), publika će moći da upozna na nekoliko načina.
Uvid u jedan, za većinu skriveni deo Andrićeve ličnosti – privatni svet njegovog prijateljstvovanja sa umetnicima koji su stvarali svet slike – moći će da se stekne na postavci u galeriji „Ozon”, kroz likovna dela koja je Andrić tokom života čuvao u svom domu (slike i skulpture). O tome priča mr Nada Seferović, kustoskinja Muzeja grada Beograda:
– Reč je o stvaraocima koji su ostavili dubok trag u razvoju naše umetnosti, kao što su, da nabrojimo samo neke, Stojan Aralica, Sreten Stojanović, Ignjat Job, Milenko Šerban, Milo Milunović, Petar Lubarda, Liza Križanić, Kosta Hakman, Nikola Graovac, Nedeljko Gvozdenović, Zuko Džumhur, ili Peđa Milosavljević. Svi su, na neki način, bili u prijateljskim odnosima sa njim i o radu mnogih pisao je kritike. Postoje i njegova dva teksta o Goji, koja su nastala tridesetih godina prošlog veka, kada je bio na službi u Madridu, gde je izložbom u Pradu obeležavana stogodišnjica od Gojine smrti, kaže naša sagovornica i dodaje:
– Većina nas, kada misli o Andriću, pre svega misli o njemu kao o književniku, pa potom kao diplomati. Kao čovek sa veoma razvijenom vizuelnom kulturom, Andrić je bio u drugom planu, a upravo u tom smislu bio je veoma napredan. Posle Drugog svetskog rata govorio je, recimo, o modernoj umetnosti i teškoćama njene recepcije u društvu. Njegovi pogledi bili su veoma emancipovani.
Tako u delu „Znakovi pored puta”, u odlomku koji će se naći na izložbi, Andrić piše: „Ne treba da nas uplaše novi oblici u umetnosti, ne smemo dopustiti sebi da budemo netrpeljivi prema njima samo zato što su novi. Te novine niču oko nas svuda i u svemu, i onda kada više ne niču u nama i kad, prešavši doba cvetanja i mladosti, ne osećamo potrebu za njima.”
Kada je reč o postavci u galeriji „Nova”, u fokusu autorke Tatjane Korićanac je Andrićev stvaralački i profesionalni angažman, pa će se na 20 panoa naći panorame gradova u kojima je Andrić kao diplomata bio, upotpunjene slikama iz privatnog života, dokumentima i ličnim predmetima. Na trećoj izložbi, u Spomen-muzeju, Željka Mićanović Miljković, likovni umetnik i grafički dizajner, kroz makete knjiga inspirisane Andrićevim delima, ponudiće svoj intimni doživljaj stvaralaštva našeg velikog pisca.
M. Dimitrijević
objavljeno: 09.12.2011.
