Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2011, 07:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrićeva dela za razumevanje rata u Bosni
BEOGRAD - Tribinom "Kako čitamo Andrića i kako Andrić 'čita' nas: južnoslovenske / zapadnobalkanske kontroverze u ogledalu književnosti" u utorak uveče počela je manifestacija "Andrić naš sagovornik" koju je osmislio prof. dr Tihomir Brajović, a organizuje Kulturni centar Beograda povodom pola veka Andrićeve Nobelove nagrade.
Prema ideji Brajovića, koji je preksinoć bio moderator debate, ovo nije puki omaž, već pokušaj da se razume Andrićeva aktuelnost i prisustvo u kulturnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i književnoj javnosti danas.
Brajović je okupio književnike Miljenka Jergovića (Hrvatska) , Gorana Samardžića i Muharema Bazdulja (BiH), Vladimira Pištala i Vladimira Kecmanovića (Beograd) kojima je zajedničko da su svi rođeni u Bosni kao i Andrić.
Kao polaznu tačku za razgovor koji je, inače, pred prepunom dvoranom trajao puna tri sata, Brajović je uzeo odlomak iz Andrićeve priče "Pismo iz 1920.", koji je poznat po tome što su ga u svetu navodili kao "ključ" za razumevanje sukoba u Bosni tokom devedesetih godina minulog veka, jer govori o prisustvu straha i mržnje u multikonfesionalnoj i multinacionalnoj sredini kakva je bila bosanska od vremena Otomanskog carstva i Habzburške vladavine do kraja Prvog svetskog rata.
To je bio "okidač" da se razvije debata o identitetima, civilizacijskim razlikama, afinitetima i animozitetima o kojima je pisao Andrić i koliko su oni i dalje prisutni u Bosni.
Neminovno se došlo i do pitanja Andrićevog identiteta i ukoliko je on, kako se sam deklarisao, srpski pisac i dalje pisac Bosne, jer je o njoj pisao i Hrvatske s obzirom na roditelje koji su bili bosanski Hrvati.
Jergović smatra da, bez svake sumnje, Andrić pripada srpskoj književnosti, jer je on tako odredio, dok su drugi insistirali da on pripada jugoslovenskoj, jer je zastupao ideju jugoslovenstva i povremeno je pisao ijekavicom, a kada su vreme i teme zahtevali koristio je i turcizme.
Izneta je teza da je Andrić jedini pisac iz Bosne koji je pisao o svim narodima i konfesijama, a ne, kao Meša Selimović, koji je sebe smatrao Srbinom, a pisao je prevashodno o muslimanskoj Bosni.
Učesnici tribine su postavili i neka značajna pitanja kao: koliko je danas ostalo od Bosne kakva je u Andrićevim delima i da li je tragika tog sveta baš u tome što je i danas isti kao pre više od jednog veka da u njemu vladaju strah i mržnja.
Prof. dr Aleksandar Jerkov je ocenio debatu kao uspelu, pošto se pokazalo da se ljudi iz različitih sredina eks Jugoslavije mogu okupiti i razgovarati bez oštrih reči o identitetu Andrića.
On smatra da srpska književnost može da se ponosi što je tako veliki pisac, što je potvridila i Nobelova nagrada, odabrao da bude deo njenog korpusa.
Brajović je zaključio debatu Andrćevim citatom da "misli da smo se razumeli, iako nismo mogli da se sporazumemo".
Manifestacija posvećena Andriću danas se završava.
