Izvor: B92, 19.Jul.2012, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrić u Egiptu, Pavić u Kini
Knjige domaćih pisaca intenzivno se prevode u svetu, a zahvaljujući podršci ministarstva kulture, tokom samo ove godine izaći će 71 naslov.
Za sufinansiranje prevoda Ministarstvo kulture izdvojiće oko 90.000 evra. - Za razliku od većine zemalja u regionu, već pet godina imamo u budžetu sredstva opredeljena za podršku prevodima i ona se stranim izdavačima isplaćuju po objavljivanju knjige - objašnjava Vesković.
Dela naših klasika, ali i savremenih pisaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biće objavljena u Americi, Egiptu, Kini... U odnosu na prethodne godine, interesovanje stranih izdavača za konkurs za sufinansiranje prevoda je znatno povećano, saznaju Novosti.
- Na ovakvo povećanje broja prijava uticalo je nekoliko faktora, pre svih ekonomska kriza - kaže Mladen Vesković, savetnik u Ministarstvu kulture. - Za pet godina rada svim stranim izdavačima isplaćena su sredstva, i to poštovanje pravila razvilo je poverenje.
Ove godine prvi put se prijavio izdavač iz Kine - kuća “Šangaj translejšn pablišing haus” objaviće prevod “Hazarskog rečnika”.
- To nije prvo javljanje izdavača s Dalekog istoka. Pre tri godine na konkurs se javio japanski izdavač “Šoraiša”, koji je objavio “Poslednju ljubav u Carigradu” Milorada Pavića - navodi Vesković i podseća da je ovo drugi prevod “Hazarskog rečnika” u Kini.
Prvi je objavljen u Šangaju 1997, ali od tada druge Pavićeve knjige nisu prevođene na kineski.
- Čitava novija srpska književnost, od Andrića do naših dana, gotovo da je potpuno nepoznata u Kini. Valja nam se nadati da bi dobra recepcija novog prevoda “Hazarskog rečnika” mogla da bude povod za kineske izdavače da počnu da prevode i njegova ostala dela, ali i naše druge autore. Važno je da je saradnja sa kineskim izdavačima započela.
Prvi put će i egipatski izdavači primiti našu finansijsku podršku za objavljivanje prevoda na arapski jezik. Pokazali su interesovanje za “Hamam Balkaniju” Vladislava Bajca, “Strah i njegov sluga” Mirjane Novaković, ali i Nušićevog “Pokojnika”.
Najviše knjiga po ovom konkursu biće prevedeno na makedonski jezik, a prijavilo se dosta izdavača iz Bugarske, Poljske, Slovenije, Mađarske i Španije.
- Već godinama najviše dela prevodi se upravo u tim zemljama. To govori o kulturnoj bliskosti, ali, sa druge strane, u tim zemljama postoji i dosta dobrih prevodilaca, koji su veoma informisani o našoj književnosti. I baš oni su najbolji i najiskreniji promoteri naše zemlje u inostranstvu. To je slučaj i sa Španijom, ali i s Meksikom, gde je objavljen nemali broj prevoda sa srpskog jezika: Andrić, Pavić, Goran Petrović, Basara, Matijević...
I ovaj konkurs pokazao je da u inostranstvu postoji konstantno interesovanje za naše klasike
Među odabranim knjigama samo su dve knjige za decu - “Sunčanje na mesečini” Ljubivoja Ršumovića, koja će biti prevedena na makedonski, i “Peti leptir” Uroša Petrovića - na mađarski. - Prošle godine je uz podršku Ministarstva britanski izdavač “Istros” objavio “Ježevu kućicu” Branka Ćopića, tako da to uliva nadu da će se krug prevoda u ovoj oblasti širiti - kaže Vesković.
- Svake godine stiže po nekoliko prijava iz svih krajeva sveta za podršku prevođenju dela Andrića, Crnjanskog, Tišme, Kiša, Pavića ili Nušića. Po tome je, slobodno možemo reći, naša književnost široko prepoznatljiva i osnova na koju se nadovezuju prevodi savremenih autora.
Među sufinansiranim prevodima je petnaestak zbirki poezije, ali već letimičan pogled na spisak pokazuje da su na njemu gotovo svi važniji pisci srednje, neki i iz mlađe generacije. Nedostaju, međutim, dela modernih klasika.
- Prethodnih godina bilo je nemalo zahteva za podršku prevodima dela Borislava Pekića, Svetlane Velmar Janković, Dragoslava Mihailovića ili Miodraga Pavlovića, ističe Vesković i napominje da strani izdavači samostalno donose odluke o tome koja dela žele da objave.
- Ministarstvo kulture već godinama priprema višejezični katalog naših pisaca, koji se deli na međunarodnim književnim manifestacijama na kojima se Srbija pojavljuje. U katalogu su date osnovne informacije o pedesetak domaćih pisaca, ali to je samo osnovna informacija za prevodioce, urednike i izdavače koji konačnu odluku donose sami.
.jpg)
