Izvor: Politika, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrić na galicijskom
Prevođenje teksta našeg nobelovca liči na trčanje maratona, kaže mladi prevodilac romana "Na Drini ćuprija" Šajro Dorado Kadilja
Zove se Šajro Dorado Kadilja, ima samo 27 godina, govori šest jezika i živi u Beogradu.
I to bi bio dovoljan povod za naš razgovor, da nije još jednog, sasvim posebnog.
Kadiljo, koji je već preveo Kišovu "Grobnicu za Borisa Davidoviča" upravo je preveo i objavio Andrićev roman "Na Drini ćuprija" na galicijski!
Rođen je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vigu, u španskoj pokrajini Galiciji gde danas živi njegov otac, profesor matematike, majka, profesor teologije, deka koji je mornar, dok je sestra u Kanadi gde predaje englesku književnost.
Završio je Fakultet za prevođenje i tumačenje u Gracu, na kojem se školuje kadar za rad u Evropskom parlamentu.
Posle studija je dobio posao prevodioca u Beogradu, i ovde je već tri godine. Angažovan je na Filološkom fakultetu u Beogradu gde studentima drži vežbe konverzacije.
Otkud Andrić na galicijskom, za novih tri miliona čitalaca?
– Za vreme NATO bombardovanja čitao sam Andrićevu knjigu. Tužno, ali tek kad se dogodila 1999-ta, postali ste zanimljivi našim izdavačima koje je zanimalo kakva je kultura tog naroda. Kao jedinom prevodiocu sa srpskog na galicijski ponuđeno mi je da radim Andrića za koga mi je bilo potrebno oko osam meseci, priča Dorado.
Šajro Dorado Kadilja govori engleski, nemački, španski, portugalski, mađarski i srpski. Da bi mu prevod bio uspešniji, čitao je "Na Drini ćuprija" na mađarskom, španskom, katalonskom, engleskom, portugalskom, nemačkom, ne bi li video kako su rešene pojedine finese, jer je uveren da je proces od čitanja do korekcije teksta veoma složen.
– Andrić nije težak za prevod. Prevođenje njegovog teksta podrazumeva efikasan, konstantan rad, bez prekida, bez odmora. Kao da trčite maraton, za razliku od trke na 100 metara. Njegovi opisi su konkretni i jasni, dok je za knjige Danila Kiša potrebno više vremena zbog razumevanja priče. To je bar moj utisak, navodi mladi Španac uz opasku da su dosadašnji prevodi Andrićevih knjiga na nemački i mađarski vrlo uspeli.
– Mađarski prevod je star blizu 30 godina, odličan je i veoma moderan, a nemački prevodilac se pažljivo distancirao od originala, i to je fantastično. Prevodi na engleski, španski i katalonski imaju previše istorijskih podataka kojih nema u knjizi, čime je napravljena svojevrsna kopija. Kao da se zaboravlja da čitalac treba da uživa u delu. Čini mi se da Englez ne bi doživeo Andrićevu knjigu kao Srbin, jer se previše pažnje obraća na jezik. Primer, ako kažete "Kasno Marko na Kosovo stiže", kroz prevod se objašnjava ko je Marko, gde je Kosovo, kakav je bio konj..., i gubi se na jezgrovitosti poente, zapaža mladi poliglota.
Trenutno, Dorado dogovara nova prevođenja. Reč je o romanima Dubravke Ugrešić, a voleo bi da na galicijski prevede i Vidojkovićeve "Kandže" ili Valjarevićev "Dnevnik druge zime". Osvojile su ga drame Dušana Kovačevića, ali izražava bojazan da se u Galiciji retko čitaju dramski tekstovi, kao uostalom i poezija.
– Vaša umetnost postaje zanimljiva jer se o Srbiji stalno priča u kontekstu dobrih ili loših momaka, a ljude zanima kako izgleda svakodnevni život, život van politike. To je, delom, prikazano u srpskom filmu, ali u književnosti nije. Čini mi se da danas nema srpske Dubravke Ugrešić ili nekoga ko ide korak ispred kulture. Od smrti Kiša retko ko tako piše. Takve su Pavićeve knjige, ali one su već prevedene na španski. Ako smem kao stranac da primetim, ovo je jedna kritična kulturna sredina. Ali, posle nesreća i kriza uvek dođe vreme zatišja, pa se potom i kultura polako vraća u normalu.
-----------------------------------------------------------
Čitanje Andrića pre, i posle rata
U svom magistarskom radu, Kastilja se upravo bavio problemom ideologizacije prevoda, istražujući razliku pri prevođenju srpskog, i hrvatskog na galicijski.
– Zanimljivo je videti kako se Andrić čita pre i posle rata. Posle ratova na ovom području, u Andrićevom tekstu se sve više stavlja akcenat na odnos Srba i muslimana, ili se dodaju prolog, epilog, slike koje objašnjavaju tekst a kojih u originalu nema. Te propratne tekstove ne pišu profesori književnosti nego stručnjaci za balkansku istoriju, uz objašnjenje šta se događalo na Balkanu pre 500 godina.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 02.04.2007.]
