Izvor: Politika, 25.Apr.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ana Karenjina” na brehtovski način
Jug Radivojević je Tolstojevu tragičnu priču koju će večeras videti publika Madlenijanuma, vremenski smestio u period između 1988. i 1991. godine
Na sceni kuće „Madlenijanum” večeras u 19.30 časova premijerno će na zemunski način biti ispričana Tolstojeva tragična ljubavna priča „Ana Karenjina” u dramatizaciji Armina Petrasa i u režiji Juga Radivojevića. Petras se u svojoj drami opredelio za sedam junaka. Tekst je sa nemačkog prevela Jelena Kostić Tomović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << scenograf je Aleksandar Denić, kostimograf Momirka Bailović.
Prisustvujemo jednoj od poslednjih, iscrpljujućih proba.
Na scenu se najpre u besprekornom crnom odelu pojavljuje neodoljivi glumac Tihomir Tika Stanić, koji tumači Karenjina. Zaustavlja se ispred mikrofona i i poziva redom članove porodice koji se okupljaju povodom proslave šestog Serjožinog rođendana. Tu su Ana Karenjina, Serjoža, Daša, Kiti, Ljevin...
Iskusni Stanić savladao je Karenjina za nepunih 15 dana, a tumačiće ga u alternaciji sa Sergejem Trifunovićem. U glumačkoj ekipi su i Nina Janković kao Ana Karenjina, Aleksandar Radojičić u liku Stefana, Milena Vasić kao Daša, debitantkinja Tamara Aleksić je Kiti, Igor Đorđević je Ljevin, a Viktor Savić je Vronski.
Mali Serjoža od svoje majke dobija na poklon voz, koji će simbolično na kraju priče okončati Aninu patnju i bol zbog tragične ljubavi.
– Diktirano dramatizacijom Armana Petrasa tom njegovom jako zanimljivom formom, koja ima brehtovski okvir, u centru priče ove porodične drame naći će se mali Serjoža, sin Ane i Karenjina, sa akcentom na pitanjima kakve i koje posledice u rasturenim brakovima trajno ostaju kod deteta. Sa druge strane sve ono što jeste Tolstojevo, Petrasovo, pa i moje jeste prepoznavanje individualnih sudbina koje tu postoje, koje su vezane za tri ljubavne priče. Unutar tog dela centar je Ana Karenjina i njena priča u kojoj ona gubeći jedan životni koncept u braku, a drugi u neostvarenom braku, gubi i smisao života– objašnjava Jug Radivojević. On je predstavu „Ana Karenjina” vremenski smestio u period između 1988. i 1991. godine.
Zemunski Karenjin je, zapravo, ministar u Gorbačovljevoj vladi koji dolaskom Jeljcina na vlast gubi pozicije, što se odražava i na odnose za članovima njegove porodice.
– Karenjin je od onih likova koji pomognu glumcu da jasnije vidi, prepozna svoje mane, greške, nedostatke. Konkretno, u pitanju su replike koje sam i sam nekada izgovarao, a kojih se stidim: „Ja radim! Ja hranim našu porodicu!”... Postoji u tim monolozima i priča kako Karenjin pokušava da prikrije vlastite slabosti, svoj sve jači strah, koji ga proganja i čvrsto drži. Replike koje pričaju o trenutku kada oseti da ga napušta njegova doskora neiscrpna snaga i mladost, i kako uspeh više ne dolazi sa lakoćom kao od šale – kaže Tihomir Stanić. Objašnjava kakvog ćemo ga gledati u svakodnevnom životu posle iskustva sa likom Karenjina: – A, neću se menjati! Ja sam već definisana osoba, samo je jako dobro dijagnosticirati sopstvene slabosti i sopstvene vrline i osvesti ih.
Pred tananom Ninom Janković je veliki izazov jer tumačiti Anu Karenjinu je kompleksan, ali i reklo bi se životni izazov za svaku glumicu.
– Trudim se da je što više branim u njenim postupcima. Ana Karenjina je žena željna života i ljubavi koju nema ko da joj pruži onako kako bi to njoj odgovaralo. U nekom smislu razumem tu vrstu žena, naravno ne do kraja jer ne opravdavam njen krajnji postupak. Lično bih se više trudila oko svog deteta, ne bih tako lako dozvolila Karenjinu da me prevari i na taj način uzme sina – kaže Jankovićeva.
Tu je i suptilni Igor Đorđević sa svojim Ljevinom. Prema Petrasovoj dramatizaciji on je zaljubljen u Kiti i njegova glavna tema je zaljubljenost.
– Ljevin je gord i iskompleksiran, ne veruje u sebe, misli da je ružan i jako je zahvalan za scensku igru. Ovo je deo Tolstojeve priče koji govori da treba da se pobegne u selo, da se bude u šumi, da se voli jedno biće kao što on voli Kiti i nekakva je protivteža Ane Karenjine i Vronskog – primećuje Đorđević.
Milena Vasić tumači Dariju Dašu Aleksandrovnu, prevarenu žena Aninog brata Stefana.
– Moj lik je pravda i istina. Daša se bori za istinu. Ako se udala, ako je posvećena i mužu i porodici ona traži to i za sebe. Međutim, to ne dobija. U pitanju je prevarena žena, gledamo njen put do spoznaje sebe. Kako sama kaže najteže je sebi to priznati, prihvatiti to i tako živeti dalje. Darija Aleksandrovna je žena koja se kada ovozemaljske poslove završi posvećuje Bogu i prosvećenju svetlošću istine. U pitanju je lik kroz koji dramaturg u predstavu ubacuje Tolstojevu ideju o Bogu – kaže Vasićeva.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 26.04.2014.
