Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američka kritika: loša ocena za Andželinu
Američki gledaoci ravnodušni, a kritičari podeljeni prema „Zemlji krvi i meda”, rediteljsko-scenarističkom debiju Andželine Džoli
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Da li je rediteljsko-scenaristički prvenac Andželine Džoli – film „Zemlja krvi i meda” – samo nova verzija starih predrasuda o dobrim i zlim momcima u ratu u Bosni, kako to najčešće senzacionalistički iznose tabloidni mediji u Srbiji, ili novi doprinos razumevanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << balkanskih animoziteta, po mišljenju drugih, u Americi nije tema.
Film je završio ovdašnji bioskopski život posle šest nedelja. Premijeru je imao 23. decembra u samo tri dvorane, prikazivan je najviše u 18, i prošao veoma skromno. Videlo ga je tek nešto preko 30.000 gledalaca – za ovdašnje tržište izuzetno skromno. Prihod od ulaznica je oko 220.000 dolara, dok je u njega uloženo 13 miliona.
Kritičari su uglavnom ostali ravnodušni. Filmski portal „Rotn tomejto” („Truli paradajz”), koji filtrira sve ocene kritičara, izračunao je da je od 63 prikaza 53 odsto pozitivno, dok se film dopao samo 40 odsto gledalaca.
Iako je bio pod posebnom pažnjom zbog činjenice da je u režisersku stolicu sela već afirmisana zvezda, seks-simbol i ambasadorka Visokog komesarijata UN za izbeglice, ukupan učinak je da njegov „paradajz” nije ni svež, ni za bacanje. Da je od one vrste koja se kod nas kupuje jeftino – za kuvanje.
Bio je istina nominovan za „Zlatni globus” u kategoriji najboljeg stranog filma (valjda zato što je za ovdašnje tržište titlovan, jer glumci govore svojim sprsko-hrvatskim-bosanskim jezikom), ali nije nagrađen.
Evo najzanimljivih pasaža i zaključaka ovdašnjih filmskih kritičara:
„Ključni zapleti filma su nerazrađeni, ali se ne može izbeći horor koji zahvata. Pokazuje koliko ljudi mogu da budu čudovišta i u modernim vremenima”, piše Tom Long iz „Detroit njuza”.
„Debitantsko delo Džolijeve ima nežne momente ljubavi i zastrašujuće izlive nasilja, filovane s pažnjom i vešto spojene. To je dobar film o velikoj temi, ali daleko je od velikog filma”, ocenjuje Rodžer Mur u „Dalas njuzu”.
„Srbi su jasno viđeni kao agresori u etničkom sukobu koji je razbio Bosnu i Hercegovinu na početku devedesetih, ali su svi ovde na neki način žrtve”, piše Rafer Gazman u „Njuzdeju”.
Po En Horndej, koja filmsku kritiku piše za „Vašington post”, „Andželina Džoli je imala impresivan scenaristički i rediteljski debi u ambicioznoj ali ne do kraja realizovanoj drami o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Sem Adams iz „Los Anđeles tajmsa” je nešto oštriji: „Ona nudi zgražavanje bez razumevanja i eksploataciju koja na kraju naginje ka grotesknom.”
Piter Sobzinski, koji piše za filmski portal eFilmCritic.com, konstatuje da je problem sa „Zemljom krvi i meda” to što je, iako je „iskreno delo koje slike neopisivih okrutnosti spaja sa pričom o koja je čista sapunica, finalni proizvod najčešće previše mehanički melodramatičan… Ona pokazuje izvestan talenat kao scenarista-režiser, ali elementi koje sastavlja nikad ne postaju celina”.
Najteža ocena ovog kritičara jeste ona koja kaže da je film „toliko crn i brutalan da oni koji su izbegavali da se suoče sa ovim naročito ružnim delom svetske istorije imaju malo želje da ga odgledaju do kraja, bez obzira na to koliko je poznata njegova režiserka i koliko je golotinje na ekranu”.
„Džolijeva istrajava u vođenju ovog filma do ivice apsurda, da bi se onda vratila korak nazad, ona je solidan režiser sve dok ne pokuša da poentira”, ocenjuje Taj Bur iz „Boston glouba”.
„Ima mnogo govorenja u kojem Srbi u suštini osuđuju sami sebe, ili gde o oklevanju SAD i EU da intervenišu diskutuju jezikom koji je očigledno namenjen gledaocima, a ne njihovom dijalogu. A završnica je je preokret od realizma ka melodrami”, zaključuje Mark Dženkins iz Nacionalnog javnog radija.
Prosečna kritičarska ocena filma je „tri plus” (U rangu od jedan do deset). Svoj novi život, na DVD-ju i „blurej” pločama, „Zemlja krvi i meda” započinje 3. aprila.
----------------------------------------------
Ima nekih brojki
Film Andželine Džoli „U zemlji krvi i meda” biće prikazan na 62. Berlinskom filmskom festivalu u specijalnom programu. U srpskoj javnosti prašina oko ovog filma podignuta je i pre nego što je film viđen, a u Republici Srpskoj proglašen je i nepoželjnim. Revolt je izazvao podatak plasiran u ovdašnjim medijima da su u odjavnoj špici filma ispisani podaci o 300.000 ubijenih Bošnjaka i 50.000 silovanih bošnjačkih žena u ratu u BiH.
Za sada niko nije potvrdio šta precizno piše na odjavnoj špici ovog filma. Producenti kažu da „ima nekih brojeva“.
M. Mišić
----------------------------------------------
Andželina DŽoli: Moj film bez mržnje
Berlin – Rat u Jugoslaviji jeste nezgodna tema, izjavila je glumica i režiserka Andželina Džoli u razgovoru za „Špigl”, ali kaže da je njen film „U zemlji krvi i meda” „bez mržnje” i da se „ne stavlja ni na čiju stranu”. Tim povodom „Špigl” objavljuje intervju na pet strana sa holivudskom divom.
„Ideja je bila da iz građanskog rata u Bosni i Hercegovini prenesemo priču običnih ljudi koji se nadaju normalnom životu, koji žele da se zaljubljuju, osnivaju porodice i odgajaju decu”, kaže Andželina Džoli za „Špigl”.„Onda rat počinje i sve se okreće”, nastavlja filmska diva, „odjednom se komšije ubijaju, muškarci zlostavljaju žene koje su ranije sretali na ulici.”
Srpski policajac i muslimanska umetnica tek počinju svoju romansu kada ih prekida rat – ovakav scenario producenti ne vole, ocenila je režiserka.
„Bez mog imena bi scenario bio odbijen”, sigurna je ona.
U jednom trenutku filma gledaoci požele da mladi par jednostavno pobegne, da napusti celo ratno ludilo.
„Ali to ne ide. Otac policajca govori o srpskoj istoriji i nacionalnom ponosu. U pitanju su proživljene grozote u kojima se svi ljudi kad-tad izgube. Zarobljeni su u tom ludilu i jedni drugima rade stvari od kojih se teško oporavlja”, prepričava glumica scenario filma.
Film treba, napomenula je Andželina Džoli, da pokaže da su svi bili žrtve rata:
„Jedna od glumica je tada živela u Sarajevu i, da bi stigla na časove glume, morala je da pređe ulicu na koju su Srbi sa brda pucali snajperima ibila je ranjena.Ispričala mi je da joj je tokom čitanja scenarija palo na pamet kako nikada nije razmišljala o tom vremenu.”„To je zapravo instinkt – ljudi idu dalje, potiskuju loša sećanja i osećanja. Nadam se da će film izazvati kod gledalaca upravo ono što je izazvao kod glumaca”, rekla je Andželina Džoli.
Fonet
objavljeno: 08.02.2012.
