Izvor: B92, 23.Jun.2014, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
America: Pustinjska lutalica
Iskonska želja svakog čoveka je da putuje. Ali za razliku od „slabijeg pola” koji je u tom pogledu daleko racionalniji i unapred zna kuda bi i kako da se dene, kod muškaraca i sama reč – putovanje – izaziva poseban osećaj.
Bezimeni konj
Tokom prvog dela putovanja
Sagledavao sam ceo život
Gledao sam biljke, ptice, kamenje i slično
Takođe i pesak i planinske vence
Prvo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što sam sreo, bila je muva koja je zujala
I nebo bez oblaka
Vrućina je bila nesnosna, a tlo isušeno
Ali vazduh je bio pun zvukova
Jahao sam pustinjom na bezimenom konju
Osećao sam se lepo daleko od kiše
U pustinji čovek se seti sopstvenog imena
Pošto nema nikoga ko bi mu naneo bol
Posle dva dana pod pustinjskim suncem
Koža je počela da mi crveni
Nakon tri nedelje uživanja u pustinji
Potražio sam rečno korito
A priča kazuje da je tu tekla reka
Rastužila me pomisao da je više nema
Jahao sam pustinjom na bezimenom konju
Osećao sam se lepo daleko od kiše
U pustinji čovek se seti sopstvenog imena
Pošto nema nikoga ko bi mu naneo bol
Devet dana kasnije, pustio sam konja da ide slobodno
Jer pustinja se pretvorila u more
Bile su tu biljke, ptice, stene i slično
I pesak i planinski venci
Okean je pustinja, sa svojim podvodnim životom
I perfektnim zaklonom odozgo
Ispod gradova leži srce od stene
Ali od ljudi ne očekuj ljubav
I tako, jahao sam pustinjom na bezimenom konju
Osećao sam se lepo daleko od kiše
U pustinji čovek se seti sopstvenog imena
Pošto nema nikoga ko bi mu naneo bol
La, la, la, la, la...
Jer u pitanju nije prosta promena mesta boravišta. Reč je pre svega o potrazi za – apsolutnom slobodom. Kako reče jedan analitičar: „Pustinja predstavlja prazninu, tišinu, kao u kosmosu. Ta praznina je skrivena slika samog Boga.“
Ovakav osećaj ne ograničava ni starosno doba ni socijalni status. Jednostavno, pravi i osnovni izazov je biti usamljen, prepušten nagonskim osećajima koje inspiriše prostor kroz koji se putuje. Upravo kao što to čini junak kompozicije o kojoj je u današnjoj rubrici reč.
Usamljenost navodi čoveka da duboko zadre u sopstvenu dušu, da se seti početaka, života i budućnosti koja ga tek čeka. A da li za usamljeništvo postoji bolji prostor od širine peskovite pustinje, tu i tamo oplemenjene retkim biljkama, pticama, stenama i sličnim, a sve to okruženo udaljenim planinskim vencima.
Ili, kako bi rekao pesnik: „Okean je pustinja, sa svojim podvodnim životom, i perfektnim zaklonom odozgo.”
Kompoziciju „Bezimeni konj” („A Horse with No Name”) napisao je Djui Banel, a originalno je snimljena i izdata 1971. u izvedbi grupe „Amerika”. Bio je to njihov prvi i najuspešniji singl koji je u vrlo kratkom roku zavladao listama najslušanijih i u SAD i šire.
Pre no što je ponuđena publici kompozicija je nosila naziv „Pustinjska pesma”. Banel je inspiraciju zatražio u delima velikog slikara Salvadora Dalija, kao i u sećanjima iz detinjstva, kada je sa ocem putovao kroz pustinje Arizone i Novog Meksika.
Konačan snimak napravljen je u „Trajdent studiju” u londonskom Sohou i izdat je kao singl sa tri kompozicije u Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj, Italiji i Holandiji. Reč je o tipičnoj akustičarskoj kompoziciji odsviranoj na gitari sa 12 žica što joj daje posebnu punoću, koja lako ulazi u uho i ima refren koji se brzo pamti.
Interesantno je da je „Bezimeni konj” zabranjen za emitovanje na pojedinim američkim radio-stanicama pošto je, kako se tumačilo, asocirao na upotrebu opojnih droga. Između ostalog i zbog toga što se reč „horse” koristi kao sinonim za heroin. Ipak, pesma je ubrzo dospela među 100 „Bilbordove” liste najslušanijih, a album na kojem se našla lako je dostigao platinasti tiraž.
Intrigantan je i podatak da su mnogi kada su prvi put čuli „Bezimenog konja” pomislili da je njen autor čuveni Nil Jang. „Sećam se da je gotovo svako na prvo slušanje bio uveren da to peva Nil Jang”, objašnjavao je jednom prilikom Banel i dodao: „Doduše nikada nisam poricao činjenicu da sam jedno vreme bio pod velikim uticajem njegovog stvaralaštva.”
Grupu „Amerika” sačinjavali su Djui Banel kao vodeći vokal i svirač akustične gitare, Geri Bekli, prateći vokal koji je koristio i gitaru sa 12 žica, i basista i drugi prateći vokal Den Pik. Sva trojica bili su deca američkih vojnika koji su svoj vojni rok služili u Ujedinjenom Kraljevstvu. Na snimanjima i koncertima pridruživali bi im se bubnjar Kim Houvort i perkusionista Rej Kuper.
Numera „Bezimeni konj” često je korišćena u filmovima, reklamama i sličnim prilikama, pa i u jednoj epizodi „Simpsona” i u filmu „Dobro jutro, Vijetname” iz 1987, a iste godine ju je za svoj album snimio danski rok bend „D-A-D”.
Kako je napisao jedan obožavalac „Amerike“: „Reč je o nekoj vrsti slobodnog lutanja misli bez konkretne ideje ili forme za razliku od većine drugih pesama. Takva usamljenost je osvežavajuća. Reči formiraju određen zaključak, ali čak i to nema nikakvu važnost... Odlučite sami na koji način želite da utiče na vas.”
Drugi se, opet, bavi nazivom – „Bezimeni konj” i kaže: „Podsećam, lik u pesmi posle devet dana pušta konja da ide slobodno kuda hoće. I ukoliko neko drugi postane njegov vlasnik neće znati kako se zove, pošto sam konj ni na koji naziv neće reagovati kao na poznat. Davanje imena samo bi zbunilo novog vlasnika i definitivno i konja. Zato, možda je i najbolje što glavni protagonista svog četvoronožnog saputnika nije ni imenovao.”
Izvor: Politika.rs
