Izvor: Večernje novosti, 10.Okt.2013, 19:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alis Manro, 13. žena nagrađena Nobelom za književnost

MAJSTOR savremene kratke priče - kratko i jasno obrazložila je Švedska akademija odluku da ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost pripadne kanadskoj autorki Alis Manro. Predstavnici žirija pozvali su je u četvrtak uveče telefonom, pre zvaničnog proglašenja, da joj saopšte lepu vest. Dobitnica se nije javljala, pa su joj ostavili poruku na telefonskoj sekretarici. Iz jutarnjeg sna uspela je da je probudi tek njena ćerka, i ona je uzela “muštuluk”. - Znala sam da sam jedna od >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kandidata, ali nisam verovala da ću i dobiti Nobelovu nagradu - rekla je, nešto kasnije, iznenađena i skromna Alis Manro za kanadske medije. - Svoju šansu da je osvojim oduvek sam doživljavala kao jedan od pustih snova, koji bi mogli da se ostvare, ali verovatno neće. Za ovu osamdesetdvogodišnju književnicu tvrdi se da je trenutno najbolji prozni pisac Severne Amerike, mada izvan Kanade, u kojoj su njene knjige uvek bile najprodavanije, nikad nije imala puno čitalaca. Tema njenog dela su ljudi. Njene priče često su smeštene u mala mesta jugozapadnog Ontarija. Slično kao u delima Vilijema Foknera i Flenerija O’Konora, junaci dolaze u sukob sa uskogrudim shvatanjima sredine i suprotstavljaju se duboko ukorenjenim tradicijama. Ta konfrontacija, međutim, u ovim pričama najčešće ostaje nevidljiva, zatomljena u svesti glavnih junakinja (ženama u prelomnim godinama života, različitog porekla i obrazovanja), dok pripovedačku tenziju generiše odnos između prividno nepomućenog toka stvarnosti i stremljenja likova iz priča. Ovakva pripovedačka strategija, u kojoj je zaplet sporedan i “ništa se ne dešava”, navela je književnicu i kritičarku Sintiju Ozik da Alis Manro nazove “kanadskim Čehovom”. Kritika je složna u oceni da Alis Manro nepogrešivo, genijalnim darom dopire do srca ljudskosti, i da je sposobna da stvara fantastične prikaze ljudskih bića. - Ona piše naoko jednostavno, svima razumljivim jezikom, a istovremeno piše o najkomplikovanijim stvarima u životu. S jedne strane, tu je surova, tvrda stvarnost, a s druge strane, svako ima dušu koja se u toj stvarnosti ne snalazi najbolje. Manroova opisuje metafizičke detalje i granične situacije, a njen bravurozni, vrhunski, precizan i odmeren stil, praznik je za čitanje - rekao je za “Novosti” Nenad Šaponja, urednik izdavače kuće “Agora” koja kod nas objavljuje njena dela.PREVEDENA NA SRPSKI PRVU priču Alis Manro “Dimenzije senke” objavila je 1950. dok je bila na studijama. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su nagrada Nacionalnog kruga književnih kritičara i nagrada Generalnog guvernera, najvišeg kanadskog književnog priznanja, koje je tri puta osvajala. Prestižnu međunarodnu Bukerovu nagradu osvojila je 2009, za celokupno delo. Kod nas su objavljena tri dela Alis Manro: zbirka pripovedaka “Previše sreće”, kratka proza “Bekstvo” i roman “Životi devojaka i žena”, sva tri u izdanju “Agore”. Rođena je 1931. u Vingamu, u Ontariju, odrasla je na selu. Njen otac je uzgajao kokoške i lisice, a majka je bila učiteljica. Sa 11 godina, odlučila je da postane pisac i nikad se nije pokolebala. U jednom od ranijih intervjua rekla je da je u pisanje kratkih priča, koje su je proslavile, dospela gotovo slučajno: - Godinama sam mislila da je pisanje priča samo vežba, dok ne nađem vreme za pisanje romana. Onda sam shvatila da su one jedino što umem da radim i to sam prihvatila. Pretpostavljam da je moj trud da toliko uđem u priče bila kompenzacija. Mislim da sam možda bila uspešna u tome jer prosto nisam imala drugih talenata. Manroova je godinama važila za ozbiljnog kandidata za “Nobela”, a 2007, kada je nagrađena Doris Lesing, bila je u najužem izboru od pet pisaca. Ovoga puta, ipak, posebnu pažnju javnosti skrenula je na sebe izjavom da će prestati da piše i da odlazi u književnu penziju. To je njena lična odluka, prokomentarisali su članovi Švedske akademije, ali ono što je do sada uradila, više je nego dovoljno za Nobelovu nagradu. Ova književnica je tako postala 110. dobitnik “Nobela” za književnost i tek 13. dama koja je nagrađena u dugoj istoriji nagrade, od 1901. godine. Pored nje, ovu nagradu dobio je još samo jedan kanadski pisac Sol Belou 1976, ali kao pisac koji je od detinjstva živeo u SAD

Nastavak na Večernje novosti...