Izvor: B92, 04.Feb.2014, 11:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alberto Đakometi "protiv" baroknih figura u Rimu

U Rimu se u sredu otvara izložba pozvećena moći ljudskog tela gde su upečatljive skulpture švajcarskog skulptora Alberta Đakometija "sukobljene" sa korpulentnim figurama iz italijanskog baroka ili neoklasicizma.

Četrdeset Đakometijevih dela, uključujući i čuveni "Čovek koji hoda" radjen u bronzi, pomešani su sa stalnom postavkom Vile Borgeze u kojoj je i Berninijev "David" i Kanovina "Paulina Borgeze".

Novinar agencije AFP ističe da je "kontrast dramatičan". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Đakometijeva dela su amblemi fragilnosti, sa kostima koje su ostale pošto je umetnik uklonio meso i dušu, dok italijanske skulpture i danas izazivaju čudjenje zbog izvanredog opisa ljudskog tela - napetih mišića, prstiju koji ostavljaju otiske na mekoj koži.

"Ovo nije takmičenje izmedu statua, već prilika da vidimo koliko su različitge i šta imaju zajedničko, naročito u predstavljanju ljudskog tela", kaže direktor muzeja Ana Koliva.

Kustos izložbe Kristijan Klem, svetski stručnjak za Đakometija, kaže da je ovaj švajcarski umetnik bio jedan od "retkih modernih vajara koji su imali duboko promišljenu vezu sa prošlošću", naročito starim Egiptom i njihovim "stilizovanim, frontalnim, gotovo simetričnim oblicima".

Tokom posete Italiji 1920. i 1921. Đakometi se prvi put susreo sa neoklasičnom i baroknom umetnošću ali i sa egipatskom pošto je u Firenci posetio egipatski muzej. On je, kaže KOliva, ubrzo uvideo "bolnu nesposobnost" moderne umetnosti da predstavi ljude na monumentalan način.

Đakometi (1901-1966) je prvu skulpturu "Muškarca koji hoda" napravio 1946. kao spomenik žrtvama nacista u Parizu. Serija različitih "Muškaraca koji hodaju" podsetila je na "Egipćane koji izlaze iz grobnica", kaže Klem i objašnjava da te figure odaju utisak velike snage i pored krhog izgleda.

Đakometi nije "izmršavio" svoje figure samo da bi predstavili užase rata već je bio pod uticajem egzistencijalizma dok je izmedju dva rata radio u Parizu i tako skeletni oblici su mu pomogli da "uhvati" patnje modernog čoveka. U poređenju sa sjajem i raskoši renesansnih, baroknih i neoklasičnih dela koje ih okružuju, Đakometijeve figure pucketaju od munutrašnje energije.

"Neka Đakometijeva dela koja su izložena ovde su visoka preko tri meta, a opet izgledaju providno u poredjenju sa klasičnih figurama koje ih okružuju", kaže Koliva.

Izložba u Rimu trajaće do 25. maja.

Nastavak na B92...