Izvor: Blic, 10.Nov.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albahari u "Gradskoj knjižnici"
U Evropskom centru za kulturu i debatu "GRAD" gde se organizuje program "Gradska knjižnica" čuveni pisac David Albahari održao je sinoć nesvakidašnje književno veče. On je, u prepunom, zanimljivom prostoru, uz Tijanu Spasić, Gojka Božovića i učešće publike, govorio o romanu "Ćerka", foto-monografiji objavljenoj u biblioteci "Pamtivek" (Stubovi kulture), prevodima romana Davida Grosmana...
Nije, kaže proslavljeni pisac, član udrženja književnika već prevodilaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer se, veli, prevodeći i zarazio i naučio spisateljskom umeću. O talentu i dometima, razume se, svedoče drugi, a te večeri Gojko Božović je, između ostalog, ukazao na domete Albaharijeve literature.
Roman "Ćerka" je prva knjiga u kojoj se, na dati način, bavi pornografijom. U svojim ne retko duhovitim osvrtima na, za sada poslednji roman, govorio je i kako se, još kao dečarak, sa zanimanjem interesovao za "one filmove" koji su se mogli gledati za par dolara u osrednjim hotelima, a kad je dospeo da ih odgleda zatražio je da mu vrate novac. Nije, veli, stručnjak za tu oblast al’ mu to ne smeta kad je o literaturi reč. "Ljudi se dele i na, sa jedne strane, one koji se libe da opsuju a , sa druge, one koji to ne mogu. I, ja sad, da me ubijete, ne bih mogao da čitam neke lascivne delove iz knjige".
Napomenuo je kako su mu objasnili da je postmodernizam mrtav a kako je on postmdernista, te kad – kad sebe doživljava kao "živog mrtvaca".
Monografija satkana od fotografija od rođenja pa do.... sa pratećim beleškama koje čine u tu svrhu nastali originalni zapisi, kao i citati iz njegovih dela, ga je, veli, namučila. Jer, »nije lako iznova prolaziti kroz svoj život, a birao sam one fotografije na kojima sam se najviše smejao«.
Prevoditi Grosmana, a to znači i njegovu kod nas nedavno objavljenu knjigu "Do kraja zemlje" ("Arhipelag"), po Albaharijevim rečima, znači sresti se sa vrhunskom literaturom i sa teškim čudesima kakva samo život može da donese. Jer, dok je pisao poslednje redove o tom, po viđenju svetske kritike, kapitalnom delu u kome se bavi izraelsko-palestinskim odnosima, stradanjima pojedinca u vihoru istorije njegov sin je poginuo, poput junaka u knjizi, samo par sati pred kraj rata.
Regovanja, pitanja, komentari i brojno prisustvo medija pratili su ovo nesvakidašnje književno veče koje se završilo slušanjem rege muzike po izboru Davida Albaharija, pisca kome je pomenuti muzički pravac, kako kaže, posebna strast.
