Izvor: Politika, 13.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aktiviranje podzemlja Trga Republike može da traje i 10 godina
Povodom članka „Ulaz u muzej ispod nivoa zemlje” od 12. jula 2010.
U „Politici” od 12. jula 2010. objavljen je članak pod naslovom „Ulaz u muzej ispod nivoa zemlje” u kome je izneto „razmišljanje” arhitekte Vase Perovića koji je ranije bio najavljen kao „međunarodni ekspert” i „profesor Univerziteta u Ljubljani” (proverite na sajtu fakulteta u Ljubljani – ovo ime ne postoji) o tome da je „ekspertski tim” nakon dubokog razmišljanja došao na ideju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da predloži da se novi projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu osloni na soluciju da se aktivira podzemni potencijal Trga Republike.
Pošto je ranije usvojeni, odobren i verifikovan projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja odbačen kao „neracionalan i preskup”, po ceni koštanja, kao i da je neprihvatljiv po roku realizacije, smatram svojom obavezom, zarad istinitog informisanja javnosti, da komentarišem i obrazložim barem i samo nekoliko činjenica:
Ideja o aktiviranju podzemlja Trga Republike deo je davno publikovanih analiza koje sam objavio u saradnji sa doc. dr Evom Vaništa Lazarević u „Glasniku Društva prijatelja Narodnog muzeja” br. 5/6 januar, 1998. godine pod naslovom „O Narodnom muzeju”, (prilog 1) pa se čini da je osnovni red da se „ekspert” i njegov inspirator koji se zaklanja iza tobožnjeg „ne-sukoba interesa”, pridržavaju osnovnih pravila ponašanja u ovakvom slučaju, makar napomenu o čijim se tu idejama radi.
Za potrebe diskusije prilikom izrade Detaljnog plana Trga Republike sačinio sam 2005. godine publikaciju pod naslovom „Prilog istraživanju potencijala Trga Republike u Beogradu” koja je prezentovana na Komisiji za planove Grada Beograda tokom diskusija u pripremi za izradu tog planskog dokumenta (videti prilog 2: „Kulturno srce 1997–2010”).
Ova ideja je, i dalje smatram, odlična – jedini je problem što je njena realizacija veoma komplikovana i može predstavljati plan koji se ne može realizovati za manje od 10 godina, s obzirom na sve zakonom predviđene procedure koje treba ispoštovati radi dobijanja saglasnosti, uključujući i katastarske promene u smislu zauzimanja parcele koja ne pripada Narodnom muzeju, kao i zbog komplikovanih podzemnih vodova svih instalacija koje napajaju objekte i zgrade na Trgu. Naravno da „eksperti” o ovom važnom aspektu ne znaju baš mnogo, pa o tome i ne vode računa, uvlačeći Narodni muzej u seriju nerešivih problema.
S druge strane, ako je postojeći projekat rekonstrukcije odbačen kao „preskup i neracionalan” sa svojih 22,5 miliona evra što je konačna i pečatom odgovornog projektanta overena cena, a od „eksperata” podignuta na 30, a potom „pretvorena” u 70 miliona evra, pitanje je o čemu se ovde zapravo radi? Da li se tako priprema teren za basnoslovne troškove koji će biti nametnuti u mutnim radnjama oko budućeg projekta (prilog 2. sa konferencije za štampu pod naslovom „Narodni muzej 2010” na „jutjubu”). Takođe se postavlja ozbiljno pitanje za čiji će se račun ući u taj projekat koji će nesumnjivo, s obzirom na obuhvat radova, koštati svakako neuporedivo više od podignute „ekspertske” cene postojećeg projekta, a njegova realizacija trajati narednih desetak godina?
Neophodno je podsetiti da je odobreni projekat, osim zbog visoke cene, bio odbačen i zbog toga što su svi ozbiljni učesnici i projektanti bili izričiti u tvrdnji da je rekonstrukcija moguća jedino pod uslovom da se muzejsko blago privremeno izmesti. Danas „ekspert” u svom članku tvrdi isto, (blago se mora iseliti), a da se ni ne pominje da je upravo iseljavanje kulturnih dobara u specijalizovani depo, ministru Bradiću bio jedan od glavnih motiva za odbacivanje postojećeg projekta. Kao što je poznato, Ministarstvo kulture vodi sudski spor povodom depoa sa Narodnim muzejom i „Kunsttransom”.
Na kraju, danas sam siguran da je čitava akcija oko „ekspertskog” tima bila motivisana isključivo stvaranjem alibija za štetu koju je ministar naneo tokom svog dosadašnjeg mandata, vršeći opstrukciju započetog i završenog projekta. Projekat je predat 19. februara 2007. godine, odobrenje za gradnju dobijeno novembra 2005. godine, o čemu je javnost obaveštena i prilikom kolektivne ostavke Upravnog odbora u martu 2009. godine. Ministar Bradić je, služeći se klasičnom zamenom teza i koristeći pamflet „eksperata” među kojima nema nijednog verifikovanog stručnjaka iz bilo koje oblasti, mislio da se može prikriti istina o činodejstvovanju u ovom projektu jednako važnom za Narodni muzej i kulturu Srbije. O svemu će, nadam se, uskoro dati svoje mišljenje i Sud časti Inženjerske komore Srbije nakon razmatranja moje tužbe, koju sam podneo protiv nečasnih učesnika u ovoj nesvakidašnjoj prljavoj igri.
Prof. dr Milan P. Rakočević, dipl. inž. arh.
glavni i odgovorni projektant rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu
objavljeno: 14.07.2010.
.jpg)
