Izvor: Blic, 12.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akademska četvrt
Akademska četvrt
Ne znam da li ste primetili da svaki čovek u nas ima svoj koeficijent zakašnjavanja. Jedan moj gotovo tačan poznanik kasni tri minuta, ni manje, ni više. Drugi opet smatra da su zvanični sastanci nekadašnji časovi na fakultetu pa sme da dođe sa zakašnjenjem dužine takozvane akademske četvrti. Dolazi na sastanak, klaj-klaj, još sa rukama u džepovima i smeška se, i kao da kaže: 'Ja imam šarmantnu osobinu da kasnim petnaest minuta'. To mu nekako dođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao vrlina.
Miroslav Krleža je sa užasom i njemu svojstvenim cinizmom opisao neuspeli susret sa nekim Rusom, koji ne samo da nije zakasnio nego uopšte nije došao na sastanak. Onda ga je sreo na ulici, kako žuri, ali je onda sa Krležom ostao nekoliko sati. Izvisio je tamo neki treći.
Ljudi vele da je tačnost vrlina kraljeva. Drugim rečima, hoće da kažu kako ja nisam kralj ni car, nisam obavezan da budem tačan. To je osobina tamo nekih bizarnih kraljeva.
Sećam se nekada davno na nekom sastanku dramaturga iz Istočne Evrope, koji se održavao u Pragu, jedino je stalno kasnio jedan Nemac. Kako su mi u detinjstvu, još pre nego što su nacisti upali u našu zemlju, moji roditelji skretali pažnju kao su Nemci fini i ne kasne, baš sam uživao što ja stižem tačno, a on, Nemac, kasni. Istina to je bio Nemac iz Istočne Nemačke, pa je stekao malo slovenskog 'šarma'.
Imam jednu prijateljicu koja kad dođem u minut tačno kaže: 'Tačan si kao smrt.' Počeo sam dolazim sa zakašnjenjem od bar nekoliko minuta. Kako mi je to teško padalo! A onda sam je zamolio da me ne poredi sa smrću. I spokojno nastavio da dolazim na sastanak s njom tačno u minut.
Kažu da nije učtivo u kuću doći ranije. Pa to je tako logično. Jer možeš domaćicu zateći u negližeu, a to biva i veoma izazovno.
