Izvor: Večernje novosti, 27.Jul.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ajkula" preplivala decenije
SNIMANjE smo počeli bez scenarija, bez polovine glumačke ekipe i - bez ajkule. Ne znam kako smo uopšte završili film - kazao je Ričard Drajfus, član “prve postave” kultnog filma Stivena Spilberga “Ajkula”, koji ovog leta slavi 40. rođendan. Bez obzira na velike poteškoće, tada 26-godišnji reditelj, sa samo jednim filmom iza sebe, snimio je triler koji je postavio standarde i definisao pojam blokbastera. Mada je i ranije bilo filmova koji su bili hitovi u bioskopima, “Ajkula” >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je prvi put pokazala šta je moguće kada se udruže veliki filmski studio, distributeri i do tada nezabeležena marketinška kampanja. Rezultat je istorijski: “Ajkula” je postala prvi film koji je u Americi prešao magičnu brojku od sto miliona dolara zarade. Ali, umesto da postane blokbaster, priča o velikoj beloj ajkuli koja teroriše turiste u malom primorskom gradiću lako je mogla da odvede u propast studio “Univerzal” i da zaustavi Spilbergovu karijeru i pre nego što je počela. Planirani budžet filma od 3,5 miliona dolara i 55 dana snimanja vrlo brzo su dovedeni u pitanje. Spilberg je priznao da su preveliki troškovi bili uglavnom njegova krivica. - Bio sam mlad i naivan. Kada sam odlučio da “Ajkulu” snimamo u Atlantskom okeanu umesto u holivudskim studijskim bazenima, nisam znao ništa o ćudima prirode, kao ni o snimanju “na terenu” - kazao je Spilberg. Reditelj je insistirao da se naprave tri ogromne mehaničke ajkule, ali su im promakli “detalji”. Kada su unete u okean, nisu plutale, već odmah potonule na dno. I ne samo to, stalno su se kvarile zbog dodira sa slanom vodom. Spilberg je rešio da veštačke ajkule što je moguće češće zameni kamerom, dajući gledaocima i “ajkulin ugao gledanja”. Danas mnogi smatraju da je to i jedan od najvećih kvaliteta ovog filma. Kao po “Marfijevom zakonu”, nevolje su išle jedna za drugom: kamere su se kvarile zbog vode, čuveni brodić iz filma je tonuo nekoliko puta tokom snimanja, glumci su bili ili nervozni (Roj Šreder i Ričard Drajfus) ili pijani (Robert Šo), reditelj je stalno prekrajao scenario i redosled scena... Samo jedna stvar je funkcionisala besprekorno - montaža! Vera Filds je montirala film paralelno sa snimanjem, pa se studio “Univerzal” uverio da su dotadašnje scene dovoljno vredne da istraju do kraja i dodaju još neku nulu na svojim čekovima. BLOKBASTER REDITELj Konačan saldo od devet miliona dolara budžeta zaboravljen je samo dve nedelje po američkoj premijeri. Studio se obogatio, a Spilberg je nastavio svoj uspešan niz i postao sinonim za “blokbaster reditelja”.
Nastavak na Večernje novosti...
