Izvor: B92, 25.Jun.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Adam Duric (Counting Crows)
Kao predgrupa na koncertu grupe "Police" na Ušću nastupio je kalifornijski rok bend "Counting Crows", koji se proslavio 90-ih godina XX veka pesmom "Mr. Jones". Sa frontmenom grupe, Adamom Duricom za B92 razgovarao je Nemanja Kostić.
Svako dete želi da postane rokenrol zvezda. Kako ste vi to uspeli?
Ja nisam uspeo kao dete. Mislim da za umetnost bilo koje vrste, bilo da ste slikar, vajar, plesač ili muzičar, u jednom trenutku u svom životu treba da odlučite >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i kažete „Ovo sam ja". Jer istina je da nećete uspeti, finansijski ili komercijalno. Šanse su toliko male da je mogućnost da niko ne uspe. Tako da morate da odlučite da to radite baš zato što ste to vi. Ponekad se nekome posreći, kao i nama, i uspete. Ali mi nismo bili mladi. Ja sam imao 27 godina kada je prvi put čovek iz diskografske kuće došao da vidi moj bend, 28 kada smo potpisali ugovor, 29 kada je prvi album izašao a 30 kada smo postali baš veliki. Tako da ja nisam bio dete. Ja sam se nekih 10 godina borio po klubovima. Ja sam neko srednje godište u ovom bendu – trojica su starija od mene a trojica mlađa. Mi smo svi doneli tu odluku.
Znao sam i dosta ljudi koji su bili bolji od mene ali su stali, iz dobrih razloga. Ne zato što odustaju od nečega celog života, već zato što su se oženili i dobili decu, i prioriteti su im se promenili. U isto vreme, ja vidim druge mogućnosti u životu, a i moji prioriteti su se promenili. Ja volim da pravim i da sviram rokenrol.
Da li si bio fan sastava "The Police" ranije?
Bio sam na koncertu grupe "Police" jedno deset puta. Bio sam na svakoj njihovoj turneji osim na prvoj. Prvu turneju imali su u Americi i svirali su nu Berkliju na trgu na kome smo svi mi svirali. Tamo može da stane svega 400 ljudi, a svi u Berkliju se kunu da su bili na koncertu. E pa ja nisam. Bila je to 1977. ali bio sam na svakom koncertu posle toga. Bili su potpuno neverovatan bend. Kao i "Bitlsi", i "Police" su se tokom karijere dosta menjali. Njihov prvi album je zapravo pank album. To je ultimativni pank album. Oni su uradili jednu od onih neverovatnih stvari u muzici, a to je da neko napravi nešto neverovatno, novo, ali svi koji posle to slede ispada loše. Oni su nešto napravili i kad oni to sviraju, to je savršeno. Ali svako ko ih prati u stop... To ispada užasno.
Mnogi fanovi su se pitali žašto vas nema. Do izlaska novog albuma napravili ste pauzu od 6 godina.
Morate da znate jednu stvar – između svakog albuma "Counting Crows" prođu 3 godine. Ali, nije da mi ništa ne radimo te 3 godine. Mi smo konstantno na turneji. I onda vama izgleda kao da nas nema, jer mi svaki grad obiđeno jednom. Osim vašeg grada, jer smo ovde po prvi put. Tako da svaki grad obiđemo jednom, možda i više puta i onda non stop obilazimo svet. Kada se pojavimo u Tolito u Ohaju 3 puta, ti fanovi onda znaju da smo na turneji, jer je to mali grad.
Posle prethodnog albuma „Hard Candy" bili smo 3 godine na turneji a onda smo imali turneju i posle albuma sa najvećim hitovima ali i kada smo izdali pesmu za film „Shrek 2". Posle svega toga, meni je zdravlje popustilo i jako sam se razboleo.
Već si spomenuo prethodni album „Hard Candy". Da li ti se sviđa naziv novog Madoninog albuma?
Mislim da je to tako kul što je uradila "tribute" album posvećen nama posle ovoliko godina karijere i kad je već dostigla takvu popularnost... Kada je postala ovako velika da napravi omaž "Counting Crows", mislim da to stvarno laska. I držaću se ove izjave zauvek!
Znam da je održan sastanak gde je razgovarala sa ljudima iz diskografske kuće o novom albumu i na tom sastanku je bila toliko uzbuđena jer je smislila dobar naziv, a niko ga ranije nije iskoristio. U tom trenutku je neko samo podigao ruku i rekao da je to ime prethodnog albuma "Counting Crows" gde je ona samo slegla ramenima i počela da psuje. Htela je onda da promeni naziv, ali je ipak odlučila da ga zadrži. Drago mi je zbog toga. Nazivi albuma nisu zaštićeni. I ko sam ja da joj išta govorim?! „Saturday Nights And Sunday Mornings" – pogledajte na sajtu allmusic.com. Mislim da ih ima 40. Ja sam bio inspirisan gospel albumom Ralfa Stenlija iz 1993. godine koji je nazvan „Saturday Night. Sunday Morning". To je dupli album o grehu za jedno veče i iskupljenju za sledeći dan, koji je izdat samo na kasetama.
Takođe, "Stranglers" imaju živi album koji se tako zove, postoji i film, ali i knjiga istog naziva... Neću da budem licemer.
I kritičari i publika kažu da je ovo možda i najbolji album koji ste ikada napravili.
Meni se sviđa. Meni je teško da to odredim jer ih sve volim. A i ne bavim se toliko tim stvarima. Album je ono što mi pravimo i to je definicija onoga kako se mi osećamo u tom trenutku. Ne mora da bude ni bolji ni lošiji od prethodnog, ali je uvek drugačiji jer smo mi drugačiji. Ja volim svaki naš album jer smo svaki napravili onako kako i treba da zvuče. I ovaj mi se, naravno, sviđa. I mislim da je jako hrabro što smo uradili ovako nešto. A mnogo ljudi nas je savetovalo da ne pravimo ovakvu ploču. Neću da pomislite da mislimo da je to što ljudi govore dragoceno. Mene, odnosno nas, ne zanimaju takve stvari.
Ljudi kažu da izgledate kao da se odlično zabavljate za vreme koncerta, dok svirate.
Ja se ne sećam mnogo toga. Smešno je da ljudi misle da sam ja često pijan na sceni. Istina je, zapravo, ja se potpuno izgubim. To je tako emotivan doživljaj da se ja često osećam kao u transu. Mi smo vrlo interaktivni bend. Za vreme koncerta postoje momenti kada otpevam nešto zbog načina na koji je neko od članova odsvirao nešto i obrnuto. U nekom trenutku se slučajno pogledamo, neko kaže „1, 2, 3" i svi skočimo. Oni me inspirišu i reagujemo jedni na druge na sceni.
Postoje i momenti kada nam gostuju i drugi muzičari, na primer, članovi bendova "Dashboard Confessional" i "Of Montreal". Ponekad, kada dođe do bisa, svi sednemo na binu i krenemo akustičnu svirku i sviramo samo najluđe moguće obrade. Od "Big Star", preko "Grateful Dead", Roda Stjuarta, "Rolling Stones", "U2", "Oasis"... I to su neverovatni momenti kada publika u poslednjim redovima reaguje isto kao i publika u prvom redu. Vrlo emotivni trenuci. I zato volim ovaj posao.
.jpg)
