Izvor: B92, 31.Mar.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ABOUT A SON - film o Cobainu
Dokumentarac o Cobainu ostavlja utisak da je ovaj u najvećoj meri bio... son of a bitch?
Nevoljno pišem o ovom filmu. Zapravo jedini razlog jeste želja da sa prethodne dve filmske recenzije uobličim neku vrstu mini-retrospektive recentnih rok dokumentaraca na Selekti. About A Son i nije neki film. I ova tvrdnja, nažalost, nije poluamaterski sud o filmu koliko poluamaterska procena forme odgledanog. Pored toga About A Son žešće smrdi. Iz mnogo razloga.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Film je režirao AJ Schnack na osnovu 25 neobjavljenih sati audio (da, dobro ste pročitali- AUDIO) materijala koji čine razgovori sa Kurtom Cobainom, a načinio ih je novinar Michael Azzerad za potrebe svoje knjige Come As You Are: The Story Of Nirvana. Razgovori su načinjeni u periodu od decembra 1992. godine do marta 1993, poslednji razgovor se desio otprilike tačno godinu dana pre nego što će Cobain zasvirati na sačmari (vreme je da na stvar više ne gledamo samo crno).
Obzirom da bazu za film predstavljaju audio snimci, a da je AJ hteo da napravi film, došlo se do genijalne zamisli da se napravi meditativno-kontemplativni-emocionalno-ambijentalni-indirektno-prateći kolaž „živih slika" koje će promicati dok slušamo Cobainovu besedu. Vizuelni deo je tematski (naslovima) podeljen u tri celine odnosno dočarava tri grada koja su obeležila Kurtov život: Aberdin, Olimpiju i Sijetl. Film traje 96 minuta.
Krenimo od postavke koja je sumanuta. Terati nekoga da 96 minuta posmatra kadrove loše snimljene reportaže Travel Channela je previše. Naročito ako smo, zapravo, sve vreme pozvani da slušamo šta Cobain priča. Nisam siguran da je njegovoj priči potrebna emocionalna nadgradnja da bi je razumeli ili doveli u odgovarajući kontekst. Ironije ili humora u kontrapunktu slike i zvuka gotovo i da nema. Filmom provejava ista fastfud emocija prolaznosti, banalna zurenja slučajnih prolaznika u objektiv kamere ili ukrštanje supermrtve prirode sa pejzažima betonskih gradova. Prizori nisu ružno slikani, ni kolaž nije loš, ali sve deluje usiljeno...
... Možda zbog toga što je audio materijalu trebala slika da bi se nešto sa njim uradilo (ako je postojao i vizuelni deo onda je AJ tek budaletina!). I tu, mi koji poštujemo volju udovice Cobain da samo ona može da se šegači sa Kurtovim nasleđem i rasprodaje istu, malo stiskamo nos pri pomisli na prave motive za nastanak ovog filma. Možda najviše zbog toga što je ovo zaista grebanje tiganja- mislim, koliko će ljudi želeti da pogleda ovaj film? O kojim parama mi tu govorimo? O prodaji za koliko sitne pare?...
Kurt Cobain zvuči neobično dok govori. Nema onog režanja u glasu. Spreman sam čak da poverujem da je neko drugi odrecitovao njegov tekst (ZNAM da nije!). Njegova priča počinje sa detinjstvom u Aberdinu, ranim otkrivanjem da je svet zbrka čemera i jada, odlazak oca koji nikada nije ni poželeo da se vrati, spavanje po prijateljskim kućama, lenjost i nervoza kao dominatne vodilje, odlazak u Olimpiju, veza sa dobrom, ali preobičnom Tracy, san o Sijetlu, vezivanje za Sub Pop, svezivanje za Geffen, susret sa Courtney („ličila je na Nancy"), bolustomakubolustomakubolustomaku, borba sa tabloidima, heroin i nekoliko puta eksplicitno ponovljena izjava „da je u više navrata mislio da sebi raznese glavu zbog nepodnošljivih bolova u stomaku".
Iako je About A Son praktično Kurtov monolog, sa retkim upadicama i pitanjima autora (koji verovatno nisu mogli da se izbrišu zbog kontinuiteta smisla u priči) ovaj film, ako baš ništa niste znali o Cobainu, donosi solidnu zbirku informacija koja će vam pomoći da namotanu odbojnost dok ga slušate na kraju promenite u nekakvo škrto razumevanje.
Kurt nije ni malo simpatičan momak. Lenj je što i sam priznaje, nije preterano sposoban (dobrodošla, Courtney!), želeo je da ima mali bend koji bi svirao Sabbathe kao Beatlese, nije želeo da deli pare sa Grohlom i Novoselicem, jer oni sa njim nisu delili život pod tabloidima, bio je nadrkan skoro uvek, nervozan skoro stalno, bilo mu je čudno što niko sem Courtney i par (nenavedenih) prijatelja ne razume njegov smisao za humor... 25 sati razgovora nisu doneli nikakve posebne i lepe misli pred nas. Sva priča je premotavanje njegovog filma unazad, sa fusnotama. I tu, u najmanju ruku deluje komično zamišljanje napaljenog Kurta kako tandrči Courtney u nekom prolazu, što je bio čest slučaj, ako mu je verovati.
Kurt je bio dude u kariranoj košulji. Ne mnogo različit od onih koje naša srca preziru kao nesrećnu kombinaciju psihopate i redneka. I bio je jebeno talentovan. Ali u filmu nema njegove muzike.
Čuju se svi njegovi favoriti od Scratch Acid, preko Butthole Surfers, Breeders, Teenage Fanclub, Queen, Mudhoney, Big Black do Iggy Popa i Davida Bowieja, a na kraju se vide (i jedva čuju) Band Of Horses. Nema neke preterane originalnosti u ovom izboru tj rediteljskog pristupa- muzici se prišlo dokumentaristicki i ilustrativno, bez koncepta ili snažne emocije. Verujem da bi se tako pristupilo i slici da je bila podjednako jeftina.
Cobainove fotografije ređaju se pred našim očima tek kada se intervju završi i Kurt se pozdravi sa svojim sagovornikom. Ređaju se bez nekog reda, manje-više kao i scene (iz) tri grada pre toga.
Ne znam kakav je film zaslužio Cobain. Ovaj film dovodi u pitanje i to da li je ikakav i zaslužio (slušajte ploče!). About A Son je fusnota, izostavljivo parčence u kreiranju naše lične slike i odnosa prema Cobainu. Valjda je Bowie jednom rekao da ako se previše približite svojim idolima možete da otkrijete da imaju loš zadah. Tako nekako.
