Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A šta je Tolstoj
Najpoznatija imena svetske književnosti ustala u odbranu Ijana Makjuana, tvrdeći da su svi oni krali od drugih autora
Da li je slavni britanski i svetski romansijer Ijan Makjuan (1948), čije knjige i naša publika čita sa oduševljenjem, plagijator? Protekle nedelje digla se poprilična prašina u britanskoj i američkoj štampi, a povodom teksta koji je krajem novembra objavljen u listu "Mejl on Sandi" ("The Mail on Sunday"). U tom tekstu se tvrdi da postoje velike sličnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Makjuanovom romanu "Iskupljenje" (objavljen 2001) sa istorijsko-autobiografskim delom "Nema vremena za romansu" spisateljice Lusile Endrjuz, koja je preminula ovog oktobra. Sličnosti su u listu predočene tako da ne ostavljaju sumnju da se radi o plagijatu. Makjuan je, navodno, iz dela Lusile Endrjuz preuzeo pasaže koji se odnose na opis ranjenog britanskog vojnika u Drugom svetskom ratu, i njegovo lečenje. Tu je i opis kupanja pacijenta, i bolničarki koje prvu pomoć vežbaju na bolesnicima-lutkama u prirodnoj veličini.
Već sledećeg dana Makjuan je za "Gardijan" koji se odmah uključio u aferu na pomolu napisao tekst u kojem je rekao da jeste koristio neke detalje iz knjige Endrjuzove, i da je tu njenu knjigu čak javno hvalio. Novinarka Džulija Lengdon koja je svojim napisom pokrenula lavinu o plagijatu branila se tako što je kazala da je izuzetno pazila da Makjuana ne optuži za plagijat, već je samo iznela slučaj onako kako ga vide drugi. "Ni u jednom času nisam rekla da se ne divim Ijanu Makjuanu, iako počinjem da mu se divim malo manje zbog ovoga što je organizovao."
Naime, najpoznatiji svetski pisci su se odmah uskomešali i ustali u odbranu Ijana Makjuana: Margaret Atvud, Kazuo Išiguro, Džon Apdajk, Zejdi Smit, Martin Ejmis, Tomas Kineli, Rouz Tremejn, Piter Keri... pa čak i Tomas Pinčon, kultni pisac koji živi u dubokoj ilegali i koji je osetio da treba da se pridruži u odbrani svog kolege. Odbranu, međutim, nije pokrenuo Makjuan već njegov izdavač Dan Frenklin, koji je elektronskom poštom zapitao neke od autora koji su se i javili da li bi svojom izjavom podržali Makjuana. Drugi su se pridružili spontano, kaže Frenklin.
Gotovo u pismima svih ovih književnika, kako iznosi "Njujork tajms", zajednički imenitelji su zgađenost, ali i pitanje: ako Makjuan može biti optužen za plagijat na osnovu tako slabog dokaza, šta bi tek bilo sa nama. Jer, gotovo svi priznaju da su i sami radili slične stvari.
"Ako je dovoljno samo pokazati sličnost događaja da bi se dokazalo plagiranje, onda smo mi svi plagijatori", kaže australijski pisac Tomas Kineli, autor knjige "Šindlerova lista" po kojoj je snimljen svetski slavan film, navodeći odnos Šekspira prema Petrarki i pitajući se šta bi tek bilo sa Tolstojem i njegovim "Ratom i mirom". Kineli kaže da fikcija zavisi od određenih kreativnih kvaliteta koji se rađaju na "grubom" materijalu, i dodaje da će se dokazati da je gospodin Makjuan originalni materijal i te kako nadgradio.
Slična razmišljanja izneli su i drugi pisci. Rouz Tremejn je iznela podatak da se u osnovi njenog bestselera "Muzika i tišina" nalazi ilustrovana knjižica "Kristijan IV" Brigera Mikelsona; Kazuo Išiguro je utvrdio da su, ako je Makjuan kriv za plagijat, onda najmanje četiri njegova romana zaslužila istu ocenu. Australijski pisac Piter Keri koji je dva puta osvojio nagradu Buker, najpoznatije britansko književno priznanje, opisao je posao romansijera kao mešanje onoga što vidimo i mislimo sa onim što se nikada neće desiti.
Govoreći o inspiraciji za svoje knjige, Keri je rekao da se u njegovom "Blaženost" provlači linija iz Markesovih "Sto godina samoće", da su u "Džeka Magza" ubačeni kamenčići iz Dikensovih dela, a da se u svim njegovim romanima nalaze odlomci iz njegove, i biografije drugih. Uz to, Keri je u svoje knjige interpolirao i mudrosti iz Biblije i informacije iz turističkih brošura.
Priča o plagijatu završena je pre nego što se i ljudski stvorila, ali, očito, ulazi u mnogo dublje vode nego što se neki nadaju. Inače, "Iskupljenje" Ijana Makjuana objavljeno je i na srpskom i propraćeno odličnim kritikama – izdavač dela ovog pisca poslednjih godina je beogradska "Paideja", a ove godine štampane su njegova knjiga za decu "Sanjar" i, sa nestrpljenjem očekivana, "Subota".
A. Cvijić
[objavljeno: 12.12.2006.]
