Izvor: Blic, 06.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A Aušvic!
A Aušvic!
Na susretima sa stvaraocima publika ima sva prava. Znači da postavlja i pametna i neumesna pitanja, komentariše predstave i prisutne umetnike sasvim po svojoj volji.
Pa ipak katkada me začude, pa i razdraže kod nas i u svetu neka neumesna pitanja i komentari.
U Nemačkoj na Bonskom bijenalu, posle 'Bureta baruta' jedna gledateljka je sve vreme insistirala na tome što u toj predstavi nismo prikazali ono što bi ona htela da čuje od Srba. Njena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'želja' se svodila na to da budemo samokritičniji prema onom što se desilo u ratu 90-ih godina. Objasnio sam joj da mi, ako uostalom i oni i ceo civilizovan svet, prikazujemo drame koje pisci napišu, a ne poručujemo drame na zadatu temu, a pogotove ne onako napisane kakve bi ona volela da čuje i vidi. A da imamo neke druge predstave koje su veoma kritične i samokritične.
Posle minhenske predstave 'Anatomija Tit' na 38. Bitefu iz pera Hajnera Milera jedna starija gledateljka je nešto gunđala na sve što bi reditelj Johan Simons odgovorio na vrlo relevantna pitanja moderatora Ivana Medenice.
Kada bi Simons spomenuo prvi svet, citirajući Hajnera Milera, koji se ne može nikako prozvati za neki nemački šovinizam u odnosu na treći svet, ona bi pretestovala što je reditelj upotrebljavao te termine: 'Zašto bi Zapad bio prvi svet, a zašto su Afrika i Azija treći svet'. Ja sam joj objašnjavao da to 'prvi' ne znači da je prvi po vrednosti, već onaj svet koji se, kao kapitalizam, prvi pojavio na istorijskoj političkoj sceni, posle Oktobarske revolucije suprotstavljen drugosti socijalitičkog sveta.
Kad je Johan Simons u diskusiji spomenuo Sarajevo ili Srebrenicu, ona je gunđala što ne spominje Aušvic. Iznenadio sam je kad sam joj objasnio da je Johan Simons Holanđanin, a ne Nemac i da on nema razloga da ima ikakvo osećanje krivice zbog Aušvica. I da je Holandija, posle rata, tek nekoliko godina posle nas dopustila da Nemci počnu da im dolaze kao turisti.
