Izvor: RTS, 06.Jul.2024, 06:13
Струју из отпада добија 30.000 Београђана
Најпожељнија су зелена насеља, а да би било више зеленила, морамо сви да се потрудимо. Колико може да помогне процес производње струје из отпада? Управо то је проверавала наша екипа у Винчи, где се, већ пети дан, од отпада из 15 београдских општина прави струја за око >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 30.000 домаћинстава.
Точи се гориво, радници "Градске чистоће" спремају се за излазак на терен. Према утврђеном плану, стижу на прву локацију. Када напуне камион, крећу ка депонији у Винчи.
Дневно довезу 1.500 тона смећа. Сав отпад се спаљује у постројењу, а грађани од тога добијају струју и топлу воду за грејање.
"Од првог јула у овој електрани-топлани сагорева се 43,6 тона комуналног отпада са 15 општина у Београду. Велики догађај за еклогију Београда је 340.000 тона отпада које ће се овде третирати и неће се више одлагати на депонију“, рекао је Владимир Миловановић, директор "Бео чиста енергија“.
Око 30.000 домаћинстава у Београду на овај начин добија струју из отпада. Електрична енергија која се овде произведе предаје се ЕПС-у, а затим грађанима. Када стигну зимски дани, 60.000 домаћинстава, претежно оних која су прикључена на топлану на Коњарнику, одавде ће добијати топлотну енергију.
Из године у годину град се шири, више је становника, па тако и комуналног отпада.
"Проблем је што на депонију стиже много више отпада него што је у пројекту било планирано, али и то се превазишло. Утицај на животну средину тог постројења је минималан, а далеко значајнији, него да отпад завршава на сметлиштима и несанитарним депонијама“, наводи проф. Александар Јововић са Машинског факултета.
Из коморе где камиони "Градске чистоће" истоваре отпад, шест тона смећа краном се премешта у посебан простор, а одатле у котао, где се, на температури од 800 степени, спаљује. Све се контролише из централне собе. Размишља се и о проширењу.
"Оно што је проблем је што се запремина где се смешта тај отпад кроз наредних 25 година колико траје уговор, смањује и што би и раније него што је планирано дошло до потребе да се ово прошири“, каже Владимир Миловановић.
"Богате земље много више рециклирају отпад, а на пример у Немачкој има 100 оваквих постројења и сагорева се 27 милиона тона, што је десет пута више“, каже проф. Јововић.
Постројење у Винчи је једино такво у региону. Пројекат је превазишао пандемију, инфлацију, банкрот главног извођача радова, али уз помоћ страних спонзора, европских фондова и кредита, завршен је.
Део старе депоније која је пола века служила за одлагање смећа и где се налази више од десет милиона тона отпада, саниран је и озелењен. Стручњаци кажу да ће, када се комунални отпад буде разврставао, ефекти бити вишеструки. Али, потребни су време и жеља.
