Izvor: RTS, 30.Apr.2023, 14:16
Разолуција о усташком инфатициду у НДХ – предлог да 22. април буде Дан геноцида над Србима
У окупираној Европи само је усташка нацистичка Независна Држава Хрватска имала специјализоване логоре смрти за српску, јеврејску и ромску децу, истиче се у Резолуцији о усташком инфатициду у НДХ над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логорима смрти од >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1941. до 1945. године, која је усвојена након тродневне конференције "Јасеновац-Аушвиц Балкана-Преживела деца логораши сведоче“, одржаној у Скупштини Србије.
У Резолуцији се истиче да преживела деца логораши из Јасеновца, Јастребарског, Сиска и других дечјих логора смрти усташке нацистичке Независне Државе Хрватске, научници, као и чланови међународне групе ГХ7-Стоп ревизионизму, учесници историјске прве међународне научне конференције настоје да обезбеде сигурно одрастање деце и срећно детињство, имајући у виду да је од близу милион пострадалих, око 74.000 српске, јеврејске и ромске деце брутално убијено, укључујући и одојчад, у нацистичкој Независној Држави Хрватској, посебно у логору смрти Јасеновац и Јастребарском.
"Снажно подржавамо поштовање основних људска права, достојанствено и достојно људских бића, једнака права мушкараца, жена и деце, као и нација и вера, те принцип "јединства у различитости“ и поштовање свих жртава", наглашава се у Резолуцији.
Како је наведено, покреће се иницијатива да 28. април буде проглашен Даном геноцида над Србима (Дан србоцида), у знак сећања на први усташки геноцид почињен у Гудовцу код Бјеловара 28. априла 1941. године.
"Оштро се противимо свакој врсти мржње и залажемо се и подржавамо Културу сећања на све жртве, а посебно на децу логораше, која су била само деца, а нека тек одојчад која нису умела ни да кажу 'мама', а већ су били означени као 'државни непријатељи'“, истиче се у Резолуцији.
Изражава се залагање за активан приступ у спречавању ревизионизма како би будуће генерације биле спасене од фашистоидних идеологија, посебно од усташке идеологије, као и од идеологије мржње и свих осталих облика дискриминације, а да би се спречило да се нарастајуће неоусташтво укорени.
Наглашава се да је Јасеновац био један од најозлоглашенијих и најбруталнијих логора за истребљење од укупно осам логора тог типа у Другом светском рату, као што су Аушвиц, Белзец, Хелмно, Мајданек, Собибор, Треблинка и Мали Тростанец.
Јасеновац шест пута већи од Аушвица
Истиче се да се логор Јасеновац простирао на 240 квадратних километара, што је око 150 фудбалских стадиона и шест пута већа површина од Аушвица, где су логораши мучени до смрти и убијани на 57 начина и да јасеновачки мученици никада нису ослобођени, али да их је последњих 1.000 извршило коначни продор, у којем их је тек око 80 преживело.
Такође се предлаже да у знак сећања на тај херојски чин 22. април, Дан пробоја Јасеновца, буде проглашен Међународним даном сећања на Јасеновац. У Резолуцији се указује да су у Јасеновцу јеврејска, ромска и српска деца систематски истребљивана у бруталном геноциду, као и одрасли, због свог етничког порекла и због расних закона и најоштрије осуђује рехабилитација оснивача усташког клеронацизма Хрватске католичке цркве, надбискупа Степинца и других ратних злочинаца усташког режима.
Позива се на брзо реаговање и снажно супротстављање неоусташтву и другим облицима фашизма, расне дискриминације и мржње. У резолуцији се позивају Уједињене нације, Европски парламент, ИХРА, као и све организације које се баве Холокаустом, јеврејске организације, организације за људска права, као и све владе, да се супротставе и осуде величање усташке идеологије и да забране употребу усташких симбола и поздрава "За дом спремни" и рехабилитацију осуђених ратних злочинаца из Другог светског рата.
"Жестоко се противимо релативизацији, а пре свега минимизирању броја жртава геноцида у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској и подржавамо даље унапређење сарадње широм света кроз програме едукације о логору за истребљење у Јасеновцу, скретање пажње на и наставу о опасности од ширења идеологије усташтва", наведено је у Резолуцији.
Такође се истиче да се настоји да се обезбеди практиковање културе сећања, толеранције и суживота у миру у духу добросуседских односа, доприносећи на тај начин међународном миру, стабилности и безбедности. Додаје се да ће ова Резолуција бити покренута кроз Уједињене нације на Међународни дан победе над фашизмом, 9. маја ове године Њујорку, први пут у историји после Другог светског рата.
.jpg)
