Izvor: Blic, 25.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
1/5 Guns
1/5 Guns
Neko voli tufahije, neko preferira lenju pitu. Neko smatra da je zlatni delišes bolji od jonatana, nekom su dobre i greni miler. Za tufahije su bolje čvršće jabuke, lenja pita po domaći zahteva ne previše kisele. Tart od jabuka, opet, više ide sa onim tvrđim, malo manje slatkim. I tako dalje.
Priča o jabukama jeste priča o uvažavanju razlika. Istovremeno, to je i priča o poštovanju tuđih želja. Radi se, dabome, o kulturnim razlikama što je, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jednoj evropskoj zemlji izrazite etničke raznolikosti, važno jednako kao i uvažavanje političkih razlika. Previše je zemlja otrajavala u jednoznačnoj, jednonacionalnoj, jednoobraznoj bezličnosti. Sva borba za demokratiju sastoji se u tom osnovnom principu uvažavanja razlika, poštovanja manjinskih i/ili ljudskih prava, prava na istovremeno opstajanje tufahija, lenje pite i štrudle sa jabukama. Pravo na zlatni delišes jedanko je pravu na domaću, neprskanu jabuku, sa sve ugrađenim crvićem. Pred kulturno-civilizacijskim zakonima, jabuke su posve jednake. Cene su im, dakako, različite. Neko voli da plati više za jabuku bez crvića, neko voli da plati još više za onu, takozvanu: organsku, u kojoj se crvić oseća kao u prirodnoj sredini. Ali, to se međusobno ne isključuje.
Stvar je, dakle, u lepoti razlike. No, ukoliko neko ne voli lepotu, ukoliko ne uvažava razliku, ukoliko bi da komanduje kakvoćom i količinom jabuka u jednoj zemlji, onda takvom nema pomoći.
Ko ne ume da razlikuje jabuku od jabuke, taj ne ume da uvaži ni razliku među ljudima.
Javna i tajna slika pozorišta
Artur Miler 'Smrt trgovačkog putnika', režija Saša Gabrić, produkcija KPGT
'Smrt trgovačkog putnika' Artura Milera, jedan je 'dosadnjikavi' komad u kome je najviše prostora potrošeno na objašnjavanje da sinovi ne razumeju (poslovnu) muku svoga oca. Kao da je to nešto novo. Ipak, pristojan deo ove priče posvećen je opisivanju načina na koji u jednoj porodici, tgovačkog putnika naravno, dolazi do tragedije i kako to izgleda kada sve u životu malog čoveka zavisi od uslova na tržištu, (čitaj tranzicije) i kada je sve realistično osim smrti.
Reditelj Saša Gabrić, međutim ne priča ovu, već jednu radikalno drugačiju priču koja je sa predloženim orginalnom slaže u osnovnim crtama. Radnja ove adaptirane priče, zbiva se u jednom pozorištu koje je, slučajno ili ne, slično KPGT-u i koje takođe, posluje izvan pažnje javnosti. Glavni junak Vili Loman, zapravo je pozorišni reditelj koji istovremeno igra glavnu ulogu u ovoj predstavi. Stoga je njegova 'odigrana' smrt, na samom kraju predstave, istovremeni kraj svake egzistencije.
Ipak, ono osnovno jeste da odavno na našim scenama, nije bilo sličnog aktivnog ali i angažovanog čitanja jednog (poznatog) dramskog dela. 'Smrt trgovačkog putnika' rađena u KPGT-u skoro je totalna slika ne samo našeg pozorišta, već i slike_arhiva o njemu na kojoj su svoj odraz našli svi delovi pozorišta, javni i tajni: način na koji se sprema jedna predstava, ono sa čime se susreće jedan ansambl u besparici ali i kako taj proces 'podržava' javnost izražena u licu izveštača koji poistovećuju Lomana i Milera.
Ozbiljan problem ove predstave odnosi se na ansambl - osim Ljiljane Jakšić u ulozi Linde Loman, skoro da nije bilo nikoga koga bi vredelo posebno izdvojiti.
