Izvor: Objava, 21.Nov.2020, 12:09

ХАЈНРИХ ФОН КЛАЈСТ

ХАЈНРИХ ФОН КЛАЈСТ

Немачки књижевник Хајнрих фон Клајст рођен је 18. октобра 1777. у Франкфурту на Одри, у тадашњој Краљевини Пруској. Породична традиција му је наменила војничку каријеру али је он, након што је стекао чин поручника и уверио се да војска и он немају дати што једно другоме, отишао на студије филозофије и математике (1799). Те студије ће га довести до Кантове и Фихтеове филозофије, а упознавање с тим филозофијама коначно ће му одузети веру у апсолутно сигурно сазнање и с њом поверење у могућност да се унутрашња истина доведе у склад с објективном. Писао је огледе о срећи у којима срећу разуме као склад човековог унутрашњег бића и објективног света, а сам је, као и његови ликови, такву срећу нашао у смрти, односно након ње.

Лутао је, мењао послове, муку мучио да се прехрани. Без успеха је службовао као чиновник, без успеха је издавао прве дневне новине у Берлину ("Берлински вечерњи лист"), без успеха је писао приповетке и драме, песме и огледе. Преко сваке мере осетљив, доживљавао је сва збивања своје епохе, па и оно што се не збива, као личну иритацију, при томе и сам необично снажно иритирајући своје савременике, на пример Гетеа.

Држао је до социјалног статуса, као и његови ликови, а тај му је статус био све пре него достојанствен и добар. Писао је брзо, много, добро и страсно, али су успеси упорно изостајали; посвећивао се разним пословима, али ни у једном није успевао опстати; породица је имала све мање разумевања за њега и његове послове, а врхунац злобе света према њему огледа се у кукавичком односу Пруске према Наполеону након мира у Тилзиту (1807). Устрелио се пиштољем са својом неизлечиво болесном пријатељицом 21. новембра 1811. на јужној падини једног лепог брда у Ванзеу, недалеко од Берлина.

И као приповедач и као драматичар налази се између класике и романтике. Његово дело је трагично обојено, пуно парадокса, варки и свемоћи судбине, писано изворним и убедљивим језиком.

Написао је много. Главна дела су му: комедија "Разбијени крчаг" (1808); трагедије "Пентесилеја" (1808), "Катица из Хајлброна" (1810), "Принц од Хомбурга" (1810); приповетке "Михаел Колхас", "Земљотрес у Чилеу", "Маркиза од Оа", "Веридба у Сан Домингу" (све 1810. и 1811).