Izvor: RTS, 29.Sep.2023, 15:32
Како је од Рудопоља пре осам векова, настало данашње Краљево?
Историја Краљева неодвојива је од његовог имена. Исписивали су је краљеви, кнежеви, али и министри унутрашњих послова.
Вођени духом неуморним и бесмртним, Немањићи су подизали цркве и манастире. Први краљ Стефан Првовенчани одредио је тачно место >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << где ће бити изграђена Жича. Плато испод Столова у долини Ибра, област је која се налази на истој удаљености од Цариграда колико и од латинског Рима. Морао је тако јер су византијски цар и римски папа даривали две круне којима је крунисан у Жичи. После њега крунисани и краљеви Радислав Немањић и Стефан Владислав. Затим Краљ Урош Први, који је засадио Долину јоргована и краљ Стефан Драгутин, два пута као и деда. Велика насеобина у близини Жиче још није постојала.
“То су углавном села и засеоци а што се тиче великих градова као што је данашње Краљево, па у близини Жиче, то нажалост не постоји у средњем веку”, објашњава историчар Драгољуб Даниловић.
Први пут се насеље да левој обали Ибра помиње у турским тефтерима 1476. године. Звало се Рудо Поље што на турском значи Карановац. Тако се варош и звала од 1572. године. И то је све што су турци оставили за пет векова владавине. Тек у време кнеза Милоша Обреновића варош је добила препознатљив изглед, а у томе је једна тепсија одиграла кључну улогу.
“Најзаслужнији за данашњи изглед града Краљева је кнез Милош који је дао идеју у једној тепсији са песком. Нацртао кружни трг како би требало да изгледа средишњи део Краљева и одакле су се улице секле под правим углом”, каже Немања Трифуновић из краљевачког Народног музеја.
У вароши је потом изграђена црква 1824. Господар Васин конак и хотел Париз 1870. а варош се још увек звала Карановац. То је променио краљ Милан Обреновић. 19 априла 1882. донео је Указ оп ромени имена града у Краљево који се чува као један од најдрагоценијих докумената у државном архиву Србије.
“Краљ Милан лично каже. Решили смо и решавамо. Да се варошица Карановац у округу Чачанском од сада зове Краљево и да се општина карановачка зове краљевска а да се срез карановачки зове срез краљевски”, каже Весна Милојевић, директорка Историјског архива у Краљеву.
“Решили смо и решавамо” - стоји у документу који је потписао и тадашњи министар унутрашњих дела Илија Гарашанин. 67 година касније другом министру унутрашњих послова, Александру Ранковићу, указана је та част да град по њему добије име. Ранковићево. Био је кум на Титовом венчању и често у његовој пратњи приликом посета председника СФРЈ граду на Ибру.
“У то време се формирају институције, нове институције у тадашњем Ранковићеву. Једна од њих је градски музеј Ранковићево који је променио име у Народни музеј Ранковићево 1953. године. А 88 студената пореклом из Краљева на београдском универзитету потписало је петицију да се врати име града”, објашњава Олег Романов из Народног музеја у Краљеву.
1955. гподине, вољом грађана, враћено је име Краљево. Грб са седа+м немањичких круна у званичној је употреби четврт века. Али и оне које су на миропомазању у Жичи носили краљеви Александар Обреновић и Петар Првог Карађорђевић, Краљево памти.
