Izvor: RTS, 31.Avg.2023, 13:46
Запарложено земљиште је и ругло и трошак, може ли држава да натера власнике да обрађују њиве
И док се пољопривредници жале да се до слободних њива за куповину или закуп све теже долази, с друге стране, у Србији има много запарложених парцела. Најчешћи разлози због којих се не обрађују су лош квалитет земљишта, изузетно уситњени поседи, нерешени имовински >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << односи, недостатак становништва у руралним пределима. Последњих неколико година држава је почела да пописује запарложене њиве које су у њеном власништву и да их под повољним условима издаје инвеститорима који их рашчишћавају и користе.
Процењује се да у Србији има око 400.000 хектара запарложеног земљишта. Осим што су ругло, необрађене њиве представљају и велики економски губитак јер се са њих не убирају плодови који доносе зараду. За власнике парцела са којима се граниче су и разлог додатних брига и мука.
"Ја имам два винограда. Доскора су около биле четири запарложене парцеле од комшија. Ове године је једна мање, јер је газда почео да ради своју земљу. На нашој ‘виноградарској оази’ у Меленцима има пуно таквих напуштених места и то нам представља велики проблем. То је извор заразе. Ствара нам засену, заклања ветрове", каже Драгиша Гвожђан, виноградар из Меленаца.
"Власници запарложених парцела које се граниче са мојим виноградом су живи, али никако не можемо да их натерамо нити да то раде, нити да продају. То су парцеле од 10, 20, 30 ари и од тога нема неке зараде. То тако стоји и само нама виноградарима прави проблем", објашњава наш саговорник.
Једна запуштена парцела је, каже, у парлогу већ четврт века.
"Ту 25 година нико ушао није. То је жбуње, дрвеће. На ширини од четири метра парлог сам искрчио машином. Тај део косим редовно како бих заштитио свој засад. И код осталих ја косим и склањам траву. То ми одузима јако пуно времена. То је извор заразе, поготово од кад се појавила фитоплазма. Њу преноси неки скакавац који живи у парлозима, закоровљеним деловима. Џабе ми третирамо наше засаде, кад они ноћу прелазе у наше њиве, преносе ту болест, хране се ту. То су страшне ствари и то је заиста велики проблем", истиче Гвожђан.
"Ако се обратите инспекцији, они траже да поднесете пријаву. То значи да морамо да пријавимо комшије и онда ми одустајемо од званичне писане пријаве. То је заиста велики проблем, али се системски не решава. Морамо сами да се боримо са тим", каже наш саговорник.
Идентификовање парцела у државном власништву које нико не обрађује
У Управи за пољопривредно земљиште кажу да располажу подацима који се односе на државно земљиште. Од 2019. године, уз подршку УНДП, спроводе пројекат идентификације напуштеног државног пољопривредног земљишта. До данас је овај посао окончан на отприлике трећини територије наше земље.
"У оквиру ових активности врши се теренска провера за сваку појединачну државну парцелу која није предмет закупа. Тако смо утврдили да се на подручју 46 општина и градова налазило 3.937 хектара напуштеног земљишта. Циљ активности Министарства је да се запарложено земљиште, које дефинитивно представља негативну друштвену појаву, сведе на најмању могућу меру", наводе у Управи за пољопривредно земљиште.
Само од ових површина које су идентификоване на терену, до данас је у закуп дато тј. у функцију стављено 1.475 хектара. То је, кажу, заиста одличан резултат за кратко време.
"Осим што држава од овог земљишта остварује нове приходе од закупа, још је важније да се напуштено земљиште ставља у функцију производње хране, спречава се ширење корова, деградација земљишта. Важне су и нове инвестиције, као и повећан обим пољопривредне производње и извоза пољопривредних производа. На крају, ништа мање битно није ново запошљавање и смањење одлива становништва из руралних подручја у којима је идентификовано напуштено земљиште", додају у овој институцији.
Зашто имамо запарложене њиве
Запарложених парцела има у свим деловима земље.
"Лош квалитет земљишта, изузетно уситњени поседи, нерешени имовински односи, исељавање и недостатак становништва у одређеном руралном пределу, као и недостатак путне и друге комуналне инфраструктуре су фактори који представљају основни узрок појаве напуштеног земљишта", објашњавају у Управи за земљиште.
"Ако анализирамо површине државног земљишта, дефинитивно претходних година постоји јасна тенденција смањења површина под парлогом. Значајне површине напуштеног земљишта су од 2018. године до данас стављене у функцију пољопривредне производње и, оно што нарочито радује, стављене су у функцију савремене интензивне пољопривредне производње подизањем нових засада воћа и винове лозе", наводе у овој институцији.
До ове позитивне промене, додају, није се дошло стихијски, већ је последица напора државе и Министарства пољопривреде који су прво изменама законског оквира, па онда и проактивним радом на дигитализацији управљања државним земљиштем, успостављањем географско-информационог система и радом на терену, створили предуслове да запарложено земљиште постане доступно и економски интересантно пољопривредницима.
"Нарочито је битно нагласити да је Управа уложила велике напоре у циљу решавања имовинско-правних односа, без чега није могуће пружити правну сигурност инвеститора да уложе средства у државно земљиште", кажу наши саговорници.
"Свака парцела напуштеног државног земљишта у деловима где је спроведен пројекат теренске идентификације земљишта које није под уговорима је видљива у дигиталној апликацији Преглед државног земљишта у оквиру Геопортала Управе за пољопривредно земљиште. На тај начин пољопривредници могу лако да се информишу о напуштеним државним парцелама", објашњавају надлежни.
Услови под којима се издаје запарложено земљиште
Изменама закона предвиђено је да напуштено пољопривредно земљиште држава може да понуди на јавном надметању по почетној цени од нула динара, уз обавезу инвеститора да ово земљиште у року од пет година стави у функцију. Након тога, за површине веће од 10 хектара, закупац има обавезу да изврши улагање у подизање, односно постављање пољопривредне инфраструктуре – воћњака, винограда, система за наводњавање.
"Уколико закупац испуни ове обавезе, уговор му се продужава на још 25 година и то по цени од 60 одсто од просечне цене закупа државног земљишта на подручју конкретне јединице локалне самоуправе, за површине преко 50 хектара. За површине од 10 до 50 хектара уговор се закључује по цени од 40 посто од просечне цене", објашњавају у Управи за земљиште.
"За површине мање од 10 хектара", додају, "инвеститор има обавезу да запарложено земљиште стави у функцију, без обавезе да даље инвестира у пољопривредну инфраструктуру, а закуп се продужава по цени која одговора 10 процената просечне цене државног земљишта."
За закуп запарложеног државног земљишта може да се јави било које пољопривредно газдинство, без додатних услова.
"Ове мере су дале одличне резултате и користећи овај механизам пољопривредници су ставили у функцију укупно 3.086 хектара државног земљишта које је било запарложено годинама, па и деценијама. Површина запарложеног државног земљишта датог у закуп на редовним јавним надметањима је и значајно већа, имајући у виду да се претходних година у закуп дате и парцеле које до сада никада нису биле у закупу. Углавном се ради о земљишту лошијег квалитета", објашњавају надлежни.
Инвеститорима су занимљиве веће парцеле.
"Интересовање нарочито постоји за онај део земљишта који представља напуштене и запарложене воћњаке и винограде којима су управљали некадашња друштвена предузећа, ПИК-ови и задруге. Ту се често ради о већим комплексима који су на локацијама које су одличне за развој воћарства и виноградарства. Овакве површине су уједно и најскупље за крчење због великог обима дрвенасте масе од некадашњих воћњака и корења дубоко испод површине земље које мора бити извађено и уклоњено", кажу у Управи за земљиште.
"На овим парцелама обично се дижу воћњаци и виногради, а ређе се сеју ратарске културе. Запарложено земљиште је интересантно и за органску производњу, јер годинама уназад на њему нису примењиване било какве агротехничке мере", додају у овој институцији.
Како се уклањају корови, жбуње, дрвеће са њива
Колико је времена потребно да се земљиште очисти од парлога зависи од површине парцеле, степена закоровљености и механизације која се користи.
Чишћење парцела између Јагодине и Крагујевца, које је закупио Војислав Марковић, трајало је око две године, а трошкови су превазишли првобитан план.
"Прво је морало да се све искрчи тј. да се склони шума која је настала на том газдинству. То је захтевало не само површинско, већ и дубинско уклањање, што се испоставило као повећи пројекат. На томе је рађено свакодневно више од четири месеца. То је од неких пројектованих 15.000 евра за само тај део посла нарасло на више од 25.000 евра. Буквално је крчење по хектару коштало више од 2.000 евра", објашњава Војислав Марковић, инвеститор.
"Након тога је требало култивисати земљу и припремити је за садњу, што се тренутно ради, а то захтева још додатног новца. Сада смо у процесу добијања дозволе за сађење вишегодишњих биљака. Желимо да подигнемо засад шљиве, старе сорте пожегаче које скоро да више и нема. То је стратешки потез због моје дестилерије. Желим да имам нешто што други немају", додаје наш саговорник.
Иако су улагања велика, објашњава, не каје се што се упустио у посао чишћења парлога и подизања воћњака.
"Тек сада се види каква је то површина. Некада су ту били шљивици, то је озбиљан потенцијал. За новац који је до сада уложен на том подручју се могла купити половина површине тог земљишта у трајно власништво. Али, опет, добра ствар је што се не гледа само економски, већ што је део Србије култивисан, изгледаће лепо, даће род... Биће од тога нешто на дуге стазе", каже Марковић.
"То је са стране ентузијазма. Сваки педаљ земље би требало да буде приведен намени, као у неким другим државама. Остаје жал да таквих парцела има јако много. Ја размишљам да још неку узмем, очистим и на њој подигнем воћњак. Једино потпуна контрола над производом, тј. воћем даје сигуран резултат у преради. Све остало је ризично. Ако причамо о шљиви потпуну зрелост можете постићи ако управљате сами плантажом, а не куповином сировине", објашњава наш саговорник.
Уситњавање парцела је често разлог због којег те површине остају необрађене.
"Код нас је дозвољено спровођење примитивног закона о деобама парцела. То у Швајцарској апсолутно није могуће. Тамо је пољопривредно газдинство недељиво. Зна се шта је све потребно да оно буде одрживо. Па тако ако у породици има више наследника, газдинство може да преузме само један наследник, а сви остали морају да буду исплаћени", прецизира Марковић.
"Ми би требало да гледамо како да се спречи то уситњавање парцела. Веће парцеле сада можемо да нађемо само тамо где су некада били комбинати, компаније... И то је један од мотива због којег сам се одлучио да изнајмим парцелу која је била напуштена", каже наш саговорник.
Као и многи пољопривредници и овај инвеститор покушава да откупи одређене површине, али му то не полази за руком.
"Имам намеру да купим десетине хектара око парцеле коју сам узео у закуп, али сам до сада успео да купим само једну њиву. Ту су парцеле исцепкане, издељене, па не можете да окупите и пронађете све власнике. Многи не пристају на продају иако земљу коју имају не обрађују. Даљим уситњавањем правимо све већи и већи проблем", наводи Марковић.
Да би се, ако не у потпуности, бар делимично решио проблем са напуштеним земљиштем поједини стручњаци предлажу да се за несавесне власнике уведе екстра порез.
.jpg)
