Izvor: RTS, 16.Avg.2023, 10:59

НБС: Инфлација од априла у паду, до краја године око осам одсто

Међугодишња инфлација је на опадајућој путањи – крајем јула је била 12,5 одсто, што је за 3,7 одсто мање него у марту када је достигла рекордних 16,2 одсто, објавила је Народна банка Србије.
Податак о базној инфлацији, која је снижена са 11,3 одсто у марту >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << на 9,4 одсто у јулу указује на то да се успоравање инфлације дугује не само паду светских цена енергената и хране већ и предузетим мерама монетарне политике НБС, рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић.

"Међугодишња инфлација у Србији налази се на опадајућој путањи и у јулу је износила 12,5 одсто, што је за 3,7 процентних поена ниже у односу на март, када је достигла врхунац. Притом, податак о базној инфлацији, која је снижена са 11,3 одсто у марту на 9,4 одсто у јулу, указује на то да се успоравање инфлације дугује не само паду светских цена енергената и хране већ и предузетим мерама монетарне политике НБС", рекла је Табаковићева.
Централна банка процењује да би пад међугодишње инфлације био и већи да током маја и јуна услед неповољних агрометеоролошких услова, тачније обилних падавина, цене поврћа нису неуобичајено порасле.
"Указујемо и на то да би пад међугодишње инфлације био и већи да током маја и јуна, услед временских неприлика и обилних падавина цене поврћа нису сезонски неуобичајено расле", навела је гувернерка током презентације извештаја о инфлацији.
Народна банка очекује да до краја године међугодишња инфлација дође на око 8 одсто, односно да сваког месеца опада за око 1 одсто.
Повратак инфлације у границе циља очекује се у другом кварталу 2024. године, док се долазак на циљаних 3 одсто очекује крајем наредне године.
"Очекујемо да се у наставку године међугодишња инфлација смањи сваког месеца за око један процентни поен и да годину завршимо на нивоу од око осам одсто. Повратак инфлације у границе циља очекујемо у другом тромесечју 2024, што је нешто раније у односу на нашу пројекцију из маја, чему доприноси додатно заоштравање монетарних услова у јуну и јулу", навела је она.
"Домаћа привреда убрзала раст у другом тромесечју" Указује и да је домаћа привреда убрзала раст у другом тромесечју на 1,7 одсто међугодишње, чему доприносе опоравак сектора грађевинарства, постепено слабљење ефеката високих трошкова у производњи и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања, упркос и даље присутној глобалној неизвесности и наставку заоштравања глобалних финансијских услова.
Према новој пројекцији, међугодишња инфлација ће наставити да успорава, чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, даље слабљење глобалних трошкова притисака и висока база код цена енергената и хране.
Како је наведено, на смањење инфлације утицаће и успоравање увозне инфлације и нижа тражња у условима споријег глобалног привредног раста.
Истиче се и да је неизвесност у погледу остварења пројекције инфлације и БДП и даље у највећој мери потиче од фактора из међународног окружења, као што су глобални привредни раст, постојаност глобалне инфлације, као и геополитичких односа, цена енергената и примарних производа на светском тржишту.
Табаковићева је поручила да ће Централна банка наставити да прати дешавања на међународном робном и финансијском тржишту и да ће будуће одлуке доносити у зависности од пристиглих података, али да ће приоритет монетарне политике државе и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку развоја привреде и даљем расту запослености и очување повољног инвестиционог амбијента.
"Убрзање привредног раста"  Табаковићева, такође, истиче да у наставку године НБС очекује даље убрзање привредног раста, а на нивоу године стопу раста у распону од 2,0 одсто до 3,0 одсто.
"С тим да сада ценимо да ће она бити ближе доњој граници пројектованог распона", додала је она.
Каже да су разлог за опрезност НБС, пре свега, лошије перформансе производног сектора наших највећих трговинских партнера, а нарочито Немачке, као и нижа лична потрошња у досадашњем току године.
"Побољшање екстерне позиције настављено је и у другом тромесечју, највише у области робне размене, где је знатно смањен дефицит, као резултат раста извоза и смањења увоза, пре свега енергената, али се побољшања остварују и у нето извозу услуга, а у мањој мери и на рачуну секундарног дохотка, где расте суфицит. С обзиром на то да је у првој половини године остварен најнижи ниво дефицита текућег рачуна платног биланса од када се ови подаци прате и да је дефицит износио свега 1,6 одсто БДП, за целу годину сада пројектујемо његов ниво од око 2,5 одсто БДП, уместо 4,5 одсто, колико смо очекивали у мају, мада смо и тада наглашавали да постоји велика вероватноћа да дефицит буде нижи од пројектованог", рекла је гувернерка.
Наводи да је прилив капитала из иностранства по основу страних директних инвестиција који је, према прелиминарним подацима, у седам месеци достигао 2.442.000 евра, вишеструко премашио дефицит текућег рачуна.
"То је доприносило јачању апрецијацијских притисака, на које је НБС у седам месеци ове године реаговала нето куповином девиза у износу од близу 2,5 милијарди евра, што је резултирало растом девизних резерви на нови рекордни ниво од 23,1 милијарду евра на крају јула", навела је Табаковићева.
"Фискална кретања била боља од очекиваних" Према њеним речима и фискална кретања у досадашњем току године била су боља од очекиваних, захваљујући вишим приходима, пре свега по основу повећане профитабилности привреде у претходној години, као и уштедама на средствима која су била намењена превазилажењу енергетске кризе.
То је отворило простор за подршку домаћим инвестицијама и потрошњи, а да се не наруши пројектована опадајућа путања јавног дуга у средњем року и да се не изазову већи инфлаторни притисци.
Према последњим подацима, учешће јавног дуга централне државе налази се на нивоу од тек нешто више од 50 одсто БДП-а.
Напоменула је да су ризици макроекономских пројекција који долазе из међународног окружења сада мањи него пре три, шест или девет месеци, али да је и даље већа вероватноћа њиховог неповољнијег деловања на домаћа кретања.
"Глобални привредни раст очекивано успорава у овој години, на шта утичу изражене геополитичке тензије, релативно висока инфлација и заоштрени глобални финансијски услови", казала је Табаковићева. Када је реч о привредном расту зоне евра, који је за нашу привреду најважнији, он је такође коригован благо навише, али ће га у већој мери водити услужни, а у мањој мери производни сектор, при чему се за Немачку пројектује блага рецесија, додала је она.
Наводи да се светске цене хране налазе на опадајућој путањи и да су испод свог максимума достигнутог у марту прошле године за више од 20 одсто. Даљи пад цена хране на светском тржишту очекује се након овогодишње жетве.
"Под утицајем нашег заоштравања финансијских услова, али и у зони евра, раст домаће кредитне активности јесте успорио на око један одсто међугодишње у јуну, али је то успоравање делом било последица и доспећа кредита из гарантне шеме", рекла је она.
Нагласила је да је прилив по основу страних директних инвестиција у седам месеци износио више од 2,4 милијарде евра и вишеструко је премашио дефицит текућег рачуна, што је доприносило јачању апрецијацијских притисака.
"Има простора за смањење трговинских маржи у малопродајним ланцима" Гувернерка наводи да се уочава простор, имајући у виду динамику трговинских маржи у малопродајним ланцима у Србији, да се стопе маржи смање без угрожавања функционалности трговине.
То би како је рекла, требало да се одрази и на убрзање дезинфлације.
Табаковићева је навела да су трговинске марже групе малопродајних ланаца номинално веће у 2022. годину у односу на 2019. за 36,6 одсто.
"Стопа трговинских маржи се константно повећава и кумулативно износи два процентна поена прихода од продаје робе, односно са 24,8 одсто у 2019, она је у 2022. години била 26,8 одсто, што са другим факторима утиче на више цене", рекла је гувернерка.
Према њеним речима, повећање марже присутно је код свих пет продајних ланаца у Србији.
Табаковићева је додала и да су малопродајне цене у посматраним продајним ланцима на сличном нивоу, па се релативно бржи раст маржи у односу на конкуренте може приписати, пре свега, компаративно нижим ценама набавке.
То потврђује, истиче гувернерка, и чињеница да је промет релативно брже растао код продајних ланаца који су остварили веће повећање трговинске марже иако постоји сличност у погледу асортимана.

Nastavak na RTS...