Izvor: Objava, 24.Apr.2020, 19:28

МИГУЕЛ ДЕ СЕРВАНТЕС СААВЕДРА

Шпански писац Мигуел де Сервантес Сааведра родио се 1547. године у малом граду близу Мадрида, Алкали де Енарес, у сиромашној лекарској породици. Породица се често сељакала у потрази за хлебом и Сервантес је још као врло млад упознао Шпанију. Школовао се у језуитским школама у Кордови и Севиљи, а неко време је био студент на чувеном Универзитету у Саламанки. Прекретницу у његовом животу представља одлазак у Рим, где је био ангажован да учи шпанском језику кардинала Ђулија Аквавиву, а затим је постао и његов лични секретар. Боравећи у Италији око четири године, упознао се са културом ренесансе и делима италијанских класика: Дантеа, Петрарке, Ариоста и других, па је убрзо војнички живот, испуњен динамиком, претпоставио мирном животу секретара. Учествовао је 1571. у бици код Лепанта, у којој су поморске снаге Венеције, Шпаније, Ђенове, Малте и папских држава, под заповедништвом Дон Хуана Аустријског, брата шпанског краља Филипа II, поразиле турску флоту. У овој бици био је рањен у груди и у леву руку која му је од тада остала непокретна. Отада почињу и његове авантуре. Враћајући се из Италије, 1575, запао је у ропство: заробили су га алжирски гусари. После два покушаја бекства, после пет година робовања и тамновања у ланцима поново је стекао слободу захваљујући откупу који су за њега платили калуђери и неки шпански трговци који су живели у Алжиру. По повратку у Шпанију, настанио се у Мадриду, где је био на разним дужностима у служби краља Филипа II. У тој служби имао је могућности да шире упозна земљу, нарочито шпанску провинцију, и тежак живот шпанског народа под владавином Филипа II. Уплетен у сложене новчане послове, варан од својих потчињених, у два наврата, без своје кривице, доспева у затвор у Севиљи. Управо у севиљском затвору, окружен лоповима, скитницама и пикарима, замислио је и почео да пише своје најзначајније дело "Дон Кихот", које је написао у шестој деценији свога живота, као човек са богатим искуством и сазнањем. Умро је у Мадриду 23. априла 1616. године. Сахрањен је у мадридском манастиру Св. Тројства, у заједничкој гробници.

"Дон Кихот" није Сервантесово прво дело. Пошто се у ренесансној књижевности нарочито неговала драма, и Сервантес пише драме: написао је око тридесет позоришних дела; у некима од њих има и аутентичних података из његовог живота. Осим тога, писао је и приповетке.

Највећу славу Сервантес је стекао својим романом "Дон Кихот", који има два дела. Тај његов роман је пре свега пародија на дотадашње витешке романе, који су били у моди и веома популарни, али највећим делом без уметничке вредности. Они су, штавише, штетили, јер су развијали лажни укус, ширили погрешна схватања, скривали праву стварност од читалаца, величали феудализам, неверно сликали живот. Сервантес је, међутим, у своме "Дон Кихоту" разобличио феудализам, мрачњаштво цркве, открио, с једне стране, њихово право лице, а, с друге, указао на тежак живот шпанског народа. То је снажна критика феудалног света и новонасталих буржоаских односа. У томе је његова огромна друштвена улога и још у народном карактеру његовог хуманизма. Сервантес је то чинио описујући "витешке" подвиге свога главног јунака, витеза од Манче, који, понет идеалном љубављу и племенитошћу, војује за високе људске идеале: правду и достојнији живот малог човека. Пратећи свога хероја и његовог штитоношу Санча Пансу у њиховим бројним пустоловинама, Сервантес најчешће сатирично слика мрачњачки морал владајуће класе, инквизицију, католичку цркву, деспотску и тиранску монархију. У таквом сликању, откривању лажи, друштвених зала и насиља, с једне стране, и тежњи за једним праведнијим животом, са друге, има врло много реализма. Заједно са Шекспиром он је највећи писац ренесансе.

Сервантес је својим делом "Дон Кихот" постао не само оснивач једне нове врсте романа него је веома снажно утицао на развијање напредних идеја и напредне књижевности. Његов славни роман преведен је на многе језике, па и на српски.