Izvor: Objava, 07.Mar.2020, 11:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ-БАРИЛИ

Сликар Милена Павловић-Барили рођена је у Пожаревцу 5. новембра 1909. године. Ћерка је Данице Павловић, праунуке најстарије Карађорђеве ћерке Саве, школоване на Конзерваторијуму у Минхену, и италијанског композитора, музичког критичара и песника Бруна Барилија. Милена је била једино дете у браку својих родитеља, који је трајао кратко, али је обновљен након Миленине смрти.

Чудо од детета, одлучила се за сликарство. Уметничку школу завршила је у Београду (од 1922. до 1926. године), а студирала на Академији у Минхену (од 1926. до 1928. године). Прву изложбу приредила је у Београду 1928. године. Милена је писала и стихове које је први пут објавила 1934. године у италијанском листу "Квадрино". Пошто у њеној родној земљи није било разумевања за надарену даму коју ће тадашњи критичари назвати "сликарком снова", Милена је градила каријеру у иностранству. Југославију напушта 1930. године и наредну деценију проводи у Европи (Шпанија, Рим, Париз, Лондон) где излаже своје слике заједно са осталом европском уметничком елитом. У августу 1939. године одлази у Њујорк у коме остаје до краја живота. Тамо је, осим што се бавила сликарством, радила и на комерцијалном дизајну модних магазина. Њене модне илустрације објављиване су у Вогу и одликују се лакоћом линија и колористичком прозрачношћу акварела. Многи су говорили да је Милена лепша од својих модела. Чињеница је да су увек, када би ушла у неку просторију препуну богатих и сређених жена, све очи биле упрте само у њу, иако је носила једноставну хаљину и шеширић који је сама направила.

Својим веловима, анђелима, Венерама и харлекинима освојила је Њујорк за кратко време, али нажалост и живот јој је био кратак. Као последица пада с коња, умрла је 6. марта 1945. године у Њујорку, никада не заборавивши своју земљу и свој народ, који је грцао под нацистичком окупацијом.

Настала на широкој основи европске уметничке традиције, њена дела, по симболичном садржају и фантастици мотива припадају надреалистичком сликарству. Главна међу њима су "Венера са лампом", "Композиција" и друга.

О Миленином раду, у Србији се није знало све до педесетих година 20. века, када се српска јавност више заинтересовала за њен рад након изложбе у Музеју савремене уметности у Београду. У Миленином родном граду је 1962. године отворена галерија-легат у којој се данас налази око 800 њених радова. У поставци се између осталог налази и бронзани одливак сликаркиних руку, интимне породичне фотографије, лична сликаркина тоалета, хаљине...