Izvor: Objava, 21.Nov.2019, 16:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВОЛТЕР

Право име француског писца Волтера је Франсоа-Мари Аруе. Рођен је 21. новембра 1694. у Паризу. Отац му је био нотар. Школовао се код језуита, истичући се још у детињству сјајним способностима. По очевој жељи почео је да учи права, али се рано определио за књижевност. Због сатиричних епиграма, годину дана је одлежао у Бастиљи. У затвору је написао трагедију "Едип" и започео епопеју "Анријада". После једног сукоба на двору, Волтер бива присиљен да оде у изгнанство у Велику Британију. Британско уставно уређење, наука и филозофија снажно су деловали на Волтера. 1729. враћа се у Париз пун нових просветитељских идеја. Пише "Историју Карла XII" и трагедије по узору на Шекспира: "Брут", "Цезарова смрт" и "Заира", које доживљују сјајан успех. Тада је Волтер написао и своја чувена "Филозофска писма" која су изазвала велику забуну у владајућим круговима. Надахнут учењима енглеских материјалиста, Волтер се залаже за политичке и верске слободе, разобличавајући мрачњаштво, верску нетрпељивост и фанатизам. Књига је јавно спаљена, издавач бачен у тамницу, а Волтер се, под претњом да ће бити ухапшен, повлачи на имање образоване маркизе ди Шатле. Ту је остао десет година и написао многа филозофска, историјска и уметничка дела, чувене трагедије "Меропа", "Мухамед" и др., спев "Девица Орлеанска", познат по антирелигиозном духу.

У Париз се вратио 1745. Једно време је уживао заштиту Луја XV и био дворски историограф. Али због свога критичког става брзо је изгубио краљеву наклоност. Завађен с дворским круговима, Волтер прима позив Фридриха II и одлази на пруски двор, очекујући да ће тамо наћи идеалног просвећеног владара. Фридрих га је најпре обасуо почастима, али због једног сатиричног списа, који је разбеснео Фридриха, Волтер је пао у немилост и настанио се у предграђу Женеве, Делис, а потом на свом имању у Фернеју. У филозофском роману "Кандид" Волтер је на сатиричан начин приказао пруске јункере с којима је дошао у додир за време свог боравка на Фридриховом двору. После смрти Луја XV Волтер се тријумфално враћа у Париз, где је, исцрпљен, 30. маја 1778. умро.

Волтеров утицај био је огроман. Он је дао обележје целом једном веку, Веку просвећености. Био је један од оних слободоумних духова који су припремили тле за Француску револуцију.