Izvor: Objava, 10.Nov.2019, 17:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФРИДРИХ ШИЛЕР

Немачки књижевник Јохан Кристоф Фридрих фон Шилер родио се 10. новембра 1759. у Марбаху, у области Виртемберг, у породици сиромашног војног лекара.

Био је једини син и имао је пет сестара. Будући да је одгојен у породици која је много држала до вере, одлучио је посветити се праву и теологији, што на почетку није било могуће јер га је војвода Карл Еуген послао у војну школу и потом на војну академију крај Штутгарта.

За време студија права у Штутгарту завршио је и медицину те истовремено проучавао и друге науке и читао дела познатих теолога, филозофа и драмских писаца. За време студија почео се бавити поезијом када је написао љубавну поезију у којој је изнео свој поглед на истину, доброту и лепоту.

У војној школи се није најбоље снашао јер је тешко подносио строг војнички режим. Управо због тога је већ као дете све више почео ценити живот без много ограничења.

Прво дело које је написао била је драма "Разбојници" о младићу који је постао разбојник како би се могао борити против неправде. Након два издања драма је у јануару 1782. године изведена у Манхајму.

Како му је било све теже трпети мањак слободе, исте године напушта Виртембершко војводство и започиње велику каријеру као позоришни писац. Тако је већ 1783. написао драму "Фијескова завера у Ђенови" где је поново обрадио тему права и слободе.

Године 1784. изведена је драма "Сплетка и љубав" којом је изразио незадовољство апсолутизмом те нетолеранцијом која је тада преовлађивала у друштву. 1785. оснива часопис "Рајнска Талија" где је објавио "Оду радости".

Две године касније, 1787. објавио је историјску драму "Дон Карлос" која је попут већине његових дела пуна бунтовних мисли. У драми се одлучио за поетско стилизован начин говора удаљивши се од прозе. У то је време почео писати у јампском стиху.

Године 1788. постао је професор историје на Јенском универзитету. Главни историјски радови из тог доба су "Историја отпадништва уједињене Низоземске" и "Историја тридесетогодишњег рата".

Поред тога што је писао драме, Фридрих је све више времена посвећивао филозофским студијама па су тако настала дела "О наивном и сентименталном песништву" и "Писма о естетичком васпитању човека".

Написао је и већи број балада: "Поликратов прстен", "Јемство", "Ибикови ждрали".

На наговор Гетеа код којега је с породицом живео од 1799. ствара нов низ великих драма: трилогију "Валенштајн", трагедије "Марија Стјуарт" и "Девица Орлеанска", судбинску драму "Вереница из Месине".

Године 1802. вајмарски војвода му је доделио племићку титулу за сва његова постигнућа. Две године касније, 1804. написао је комад о ослободилачкој борби швајцарског народа "Вилхелм Тел". "Вилхелм Тел" је била једна од најпопуларнијих драма у 19. веку.

Фридрих Шилер умро је 9. маја 1805. у Вајмару након што је дуже време боловао од туберкулозе.