АНДРЕ ДЕ ШЕНИЈЕ

Izvor: Objava, 30.Okt.2019, 12:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АНДРЕ ДЕ ШЕНИЈЕ

Француски песник Андре де Шеније родио се 30. октобра 1762. године у Цариграду, где му је отац службовао као француски конзул. Његова мајка Елизабета Санти Ломака била је горда због свог грчког порекла. Шеније је због мајчиног обожавања Грчке и сам заволео ову земљу и све што је она дала човечанству. Када је Шенијеов отац био наименован за француског конзула у Мароку 1767. године, песникова мајка се стално настанила у Паризу са своја четири сина. Андре је ускоро затим постао један од најбољих ученика у колежу де Навар. У то време имао је прилику да се сретне у салону своје мајке са књижевницима, уметницима и ученим људима. Тако су Шеније и његов млађи брат Мари Жозеф де Шеније (1764-1811), и сам песник, веома рано имали прилику да упознају књижевне и естетске проблеме тога тренутка. Онде су поред осталих долазили песник Лебрен Пиндар и сликар Луј Давид.

Када је имао 20 година Андре је покушао да се посвети војничкој каријери, али његово нежно здравље и песничка природа нису имали много заједничког са војничким начином живота.

Путовао је са неколико пријатеља у Швајцарску и Италију, али никада није видео Грчку - колевку европске уметности и земљу својих песничких преокупација.

Живео је затим неколико година у Паризу проводећи време у младеначким забавама, у учењу и писању стихова.

Године 1787. био је наименован за саветника Француске амбасаде у Лондону. Ту га је затекла и Француска револуција 1789. године. Прихватио је нове идеје и са великим интересовањем пратио ток догађаја. После повратка у Француску, током 1791. и 1792. године, објављивао је чланке у новинама које су заступале умерена политичка гледишта. Забринуо га је ток догађаја у 1792. и 1793. години. После погубљења краља Луја XVI, што није одобравао, осумњичен је и почео се скривати. Ухапшен је у марту 1794, провео четири и по месеца у тамници Сен Лазар, пребачен у Консјержерију и погубљен је на гиљотини 25. јула 1794. године, само два дана пре Робеспјеровог пада. Мари Жозеф де Шеније, његов брат, учинио је све што је могао да га спаси из тамнице, али није успео.

Своје двоструко надахнуће, које је налазио у одушевљењу и дивљењу према грчкој поезији али и према модерним идејама, хтео је Андре де Шеније да помири у свом делу. "Јамби" су ремек-дело политичке сатире а "Млада заточеница", "Слепац" и "Млада Тарентинка" прожете су складним и сензибилним лиризмом.