Izvor: Objava, 19.Okt.2019, 06:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЏОНАТАН СВИФТ

Џонатан Свифт, енглески песник, есејиста, историчар, ни пред ким није узмицао своје перо. Писао је памфлете који се односе на политику, на Ирску, на црквена питања. Повод за његове сатире били су друштвени догађаји његовог времена, али је јачина његове маште и осећања свакодневно и локално дизала до универзалног.

Свифтов отац, Џонатан Старији, преселио се у Ирску из Енглеске и ту се, 1664. године, оженио са Абигејл Ерик. Џонатан Свифт Млађи рођен је 30. новембра 1667. године у Даблину. Седам месеци пре рођења сина Џонатан Старији је изненада умро. Мајка је била без икаквих прихода, па је зато решила да се врати назад у Енглеску, код родбине која је живела у Лестеру. Џонатан Свифт Млађи је био болешљиво дете, а скоро целога живота је боловао од Менијерове болести, која је узроковала периодичне вртоглавице, мучнину и губитак слуха. Када је дошло време да млади Џонатан крене у школу, о њему је почео да се стара стриц. Тако се Џонатан вратио у Ирску, где му је стриц обезбедио најбоље могуће школовање, иако је Свифт (као што то често бива са генијалним личностима) био лош ђак и стицао дипломе захваљујући везама. У шестој години се уписао у најбољу основну школу у то доба у Ирској, Килкени, да би се 1682. године уписао у Тринити колеџ, на којем је и дипломирао 1686. године.

Године 1689. Свифт се вратио у Енглеску, у Мур Парк, где је, преко родбинских веза, почео да ради као секретар даљег рођака по мајци, сер Вилијама Темпла, дипломате у пензији. Овај догађај је представљао велики преокрет у Свифтовом животу, јер је изненада добио прилику да упозна многе утицајне личности. Пет година касније, поново захваљујући Темпловом утицају и везама, Свифт је магистрирао на Оксфорду. Исте те године постао је и викар у Килруту, у Ирској.

Сер Исак Њутн је 1704. године објавио чувено дело, под именом "Оптика", Петар Велики је у Русији установио прво редовно ковање сребрне рубље, а Свифт је објавио сатиру "Прича о бурету". Исте године је објавио и другу друштвену сатиру "Борба књига", у којој се алегоријски приказује борба између античких и савремених писаца и њихових идеја. Обе ове приповести откривају Свифтову песничку машту и сардоничну духовитост.

Године 1714. Свифт је постао старешина катедрале Св. Патрика у Даблину. Исте године, са Александром Поупом, Џоном Гејем и Џоном Арбутнотом, основао је "Маrtinus Scriblеruс Club", сатирични књижевни клуб, који је настао са идејом да исмева учени и школски жаргон, посебно популаран међу ученим људима свих епоха. Захваљујући састанцима овог клуба, који су одржавани неколико пута недељно, и међусобном утицају његових чланова, настала су многа популарна дела. Између осталих, Свифт је на једном од ових састанака добио идеју и за своје најчувеније дело, "Гуливерова путовања".

Под псеудонимом "М. Б. Дрејпијер", Свифт је 1724. године објавио "Сукнарева писма", у којима је протестовао против корупције, превара и лошег поступања према Ирцима. Првенствено је говорио против одлуке британске владе да допусти Вилијаму Вуду да кује ирски бакарни новац и да њиме преплави Ирску, смањујући тако валути вредност, стичући на другој страни огроман профит. Свифт је дело написао тако аргументовано, да је подрио подршку овом пројекту британске владе, па је она ангажовала сер Исака Њутна да напише одговор на Свифтово дело којим би биле сузбијене негативне реакције.

Године 1726. Свифт је објавио своје ремек-дело "Гуливерова путовања", алегоричну сатиру у четири дела, која је донела писцу светску славу и преведена је на готово све светске језике. Првобитно је намеравао да исмеје таштину и лицемерје савременог двора, државника и поличких партија, али је током писања (које је трајало oко шест година) почео да шири и продубљује своје намере и да уноси размишљања о целокупном људском друштву и цивилизацији. Свифт покушава детаљном анализом да открије шта је добијено, а шта све жртвовано током процеса технолошких и друштвених промена кроз историју човечанства и да ли је човек заиста напредовао. "Гуливерова путовања" представљају оштру сатиру, али написану тако маштовито, да је касније ово дело постало једно од омиљених дечјих штива.

Године 1729. Свифт је објавио напис "Скромни предлог како спречити да деца сиромашних људи буду терет својим родитељима и земљи и да постану храна богатих", изузетно оштар и заједљив текст. Одувек желећи да потресе читаоце и тиме их натера на размишљање, он је у овом напису саветовао сиромашним Ирцима да своју децу продају као најукуснију и најздравију храну богаташима, чиме би се решио не само проблем превелике популације, већ и економска криза. Суштински, у овом тексту је оштро критиковао ропску природу и моралну тупост обичног човека, који је спреман да се повинује свему што власт од њега тражи.

Последњих година свога живота Свифт је ослепео. Остао је, међутим, и даље књижевно активан све док није претрпео мождани удар и изгубио и моћ говора. Године 1742. установљено је да није у стању да води рачуна о себи и додељени су му старатељи. Три године касније, 19. октобра 1745, Свифт је умро у Даблину и, по сопственој жељи, сахрањен је у катедрали Светог Патрика.