Izvor: Objava, 04.Okt.2019, 13:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

РЕМБРАНТ

Харменсон ван Ријн, звани Рембрант, био је сликар и бакрописац, главни мајстор барокног сликарства у Уједињеним државама (северној Низоземској). Рођен је 15. јула 1606. године у Лајдену. Рембрантов отац, угледни млинар, омогућио је свом сину солидно образовање у Лајдену: похађање латинске школе (гимназије) (1613-20), студирање на Филозофском факултету универзитета (уписао се 1620) и на крају обуку код домаћег сликара Јакова Ван Сванбурга (1571-1638). Године 1625. усавршавао се Рембрант пола године код сликара историјских сцена Питера Ластмана у Амстердаму. Његов стил (заједно са обликовањем фигура) као и стил утрехтских каравађиста Абрахама Блемарта и Герарда ван Хонтхорста дали су печат Рембрантовом раном опусу. Његове слике малог формата углавном религиозног садржаја карактеришу због тога јаки светло-тамни контрасти и драматичне, скоро позоришне сцене (нпр. "Јуда враћа 30 сребрњака", 1629). На његовим графикама насталим у исто то време бавио се многострукошћу израза људске физиономије. Након неколико година самосталног рада у атељејској заједници са Јан Ливенсом (1607-74) у свом родном граду Лајдену, преселио се крајем 1631. године из економских разлога у богати трговачки град Амстердам, где је као члан Лукине гилде убрзо постао најтраженији сликар, са великом радионицом, репрезентативном кућом и значајном збирком уметничких дела. Том благостању допринела је 1634. године женидба са Саскијом Ојленбург, ћерком имућног правника и нећаком трговца уметничким делима који је сарађивао са Рембрантом. Рембрант је сада сликао библијске, митолошке или историјске сцене, као и групне портрете или своје чувене портрете, спорадично пејзаже и мртве природе, избегавајући на тај начин иначе уобичајену специјализацију у холандском сликарству за једну врсту представа. Оштри контрасти светла са раних слика устукнули су пред пиктуралном мистичношћу светла и интензивнијим колоритом. Године 1632. настала је Рембрантова прва групна слика "Час анатомије доктора Тулпа" који је ту врсту слике ослободио адитивног слагања појединачних портрета и њихове репрезентативне укочености. Остали врхунци ове друге Рембрантове најуспешније фазе јесу дела као што је "Ослепљење Самсона" (1636), које не може да сакрије утицаје начина сликања Петера Паула Рубенса, или "Ноћна стража" (1642) за главни штаб стрељачке дружине у Амстердаму.

Услед лошег вођења послова и због новчаних шпекулација Рембрант је после смрти Саскије (1642) врло брзо запао у финансијске потешкоће; 1656. године је банкротирао, па су његова кућа (данас музеј Hеt Rеmbrаndtshuis) и сав остали иметак продати на лицитацији. Рембрант се после тога повукао из јавног живота. Његов син Титус (1641-68) (који је такође био сликар) и његова нова животна сапутница Хендрикја Стофелс, који ће обоје умрети пре Рембранта, преузели су његову трговину уметничким делима, тако да добитак из тога посла није могао да се заплени.

Рембрантово позно дело одликује се далекосежним одустајањем од драматских ефеката и све већим ограничавањем на пастозно нанете мрке боје и неке тонове црвене. Главни циљ су постале психолошке карактеризације сада малог броја приказаних ликова. Његових деведесет аутопортрета (углавном сликани, али и у техници бакрописа и као цртежи) који га приказују од времена младости у најразличитијим душевним стањима и улогама, јесу још један доказ Рембрантовог интересовања за истраживање људске душе. Најзначајнија дела његовог позног стила су "Јаков благосиља своје унуке" (1656), слика "регента" за гилду текстилаца (1662) или "Јеврејска вереница" (око 1665).

Рембрант не само да је био генијални сликар, него и виртуозни бакрописац. У својој техници, коју је примењивао за портрете, сцене из живота Христа, студије просјака и приказе пејзажа, постизао је дотле непознате прелазе тонова. Најпознатији је његов "Лист од сто гулдена" (око 1648), тако назван, јер је Рембрант већ продату графику повратио за незамисливу суму од 100 гулдена. За његове (често лавиране) цртеже употребљавао је испрва најрадије креду; типична за њих постаће, међутим, широка линија бамбусовог пера.

Рембрант, један од највећих и најсамосвојнијих мајстора у историји уметности, умро је у Амстердаму 4. октобра 1669. године.