Izvor: RTS, 07.Jun.2023, 17:26

Америчке санкције кинеским предузећима због Ирана

САД су, пишу медији у Источној Азији, увеле нове санкције против кинеских компанија, овог пута против оних које послују са иранским предузећима која раде на развоју балистичких ракета.
Сједињене Америчке Државе објавиле су да уводе економске >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << санкција против више кинеских предузећа које послују с Ираном и тако, директно или индиректно, доприносе развоју ракетног програма те државе са Средњег истока.

На списку власти у Вашингтону нашле су кинеске трговинске фирме и произвођачи опреме из Хонг Конга, Ћингдаоа и Џеђијанга, који су иранским предузећима "Парчин кемикал индустриз" и "П. Б. Садр", те Министарству одбране у Техерану, продале центрифуге, метале и електронику, који могу имати примену у производњи и вођењу ракета.
Поменуте иранске компаније већ су биле на америчкој листи субјеката који се санкционишу, тако да је кажњавање кинеских компанија практично одмазда за то што су оне у свом пословању игнорисале постојање америчких санкција против Техерана.
Стари рецепт Тако влада Сједињених Америчких Држава по добро опробаном старом рецепту, у којем се санкције правдају сопственом демократичношћу, односно тоталитаризмом и ауторитаризмом земаља против којих се уводе, настављају са својом агресивном политиком економског кажњавања геополитичких такмаца, упркос све бројнијим гласовима и у својој земљи који указују на проблеме која она проузрокује самим САД.
Реч је пре свега о продубљивању тренда дедоларизације који је од почетка рата у Украјини и замрзавања руске државне имовине на Западу узео маха, а онда и о чињеници да санкционисање кинеских и руских предузећа изазива колосалне губитке западним компанијама које су улагале у тим државама или се у доброј мери ослањају на њихово тржиште.
Те губитке у форми финансијске одштете и пореских олакшица често покрива држава, што значи да се практично надокнађују из џепа америчких и пореских обвезника других земаља војнополитички сврстаних уз Вашингтон.
И коначно, САД санкционишу чак 35 држава и пре почетка окршаја у Украјини су већ проводиле више од 10.000 разних санкција – број који се несумњиво значајно увећао од тада, што практично значи да се америчке и друге западне фирме сада суочавају са шумом правила и забрана, које стварају и општу атмосферу неизвесности, страха и затварања у себе.
Томе нарочито погодује широко тумачење санкција које администрација у Вашингтону, чини се, жели да наметне, а то је да кажњавање следи не само онима који послују директно са субјектима под санкцијама већ и онима који тргују са компанијама и инвестиционим фондовима који су у некој врсти додира или односа са санкционисаним субјектима.
Санкционисање кинеске армије Када је су питању безбедност и војска, званични Вашингтон је увео санкције не само кинеским компанијама које послују са Ираном већ и онима које уопште баратају технологијама које имају примену у кибернетици и савременом наоружању, те примају финансијску помоћ владе у Пекингу или са армијом размењују кадрове.

Међу таквим кинеским компанијама на црној листи америчког Министарства финансија су и шест предузећа и института који пројектују и праве летелице, сензоре и оптичке уређаје и који су, по мишљењу Вашингтона, одговорни за производњу кинеских шпијунских балона око којих се пре неколико месеци дигло пуно медијске прашине (као што су "АVIC" и "CASIC").
Поред предузећа из области аеронаутике, ту су и бродоградитељи ("Кинеска државна корпорација за бродоградњу" и "Кинеска индустријска група за бродоградњу"), крупне фирме из области телекомуникација попут "Чајна телекома", али и носиоци кинеске нуклеарне индустрије (као што је „Кинеска национална нуклеарна корпорација").
Оно што нарочито вређа и револтира власти у Пекингу су санкције уведене лично кинеском министру одбране Ли Шангфуу, којима се омета његово путовање и деловање у иностранству.
Он је стављен на листу непожељних особа Вашингтона још 2018. када је био на положају шефа набавки за војску, јер је Кина тада купила руске борбене авионе СУ-35 и противваздушни систем С-400, упркос претњама из САД да ће свако ко пазари руско оружје бити санкционисан.
Санкције као израз (не)моћи И док је иза те мреже санкција и ограничења вера да се њима политички неистомишљеници могу ослабити не само економски и технолошки већ и војно, оне се у Кини, осим као врста агресије, све више гледају као израз немоћи и нерационалног, тврдоглавог настојања елите у Вашингтону да спречи или одложи оно што се спречити не може: формирање и утврђивање мултиполарног светског поретка у којем је Кина замајац светског економског развоја и суштински битан политички и дипломатски актер на светској сцени.
Санкције се у Пекингу виде као оно што јесу: израз шокантне арогантности и (патолошке) илузије да САД имају право да целом свету намећу шта и како да ради, те да у склопу тога могу и саму Кину, најмногољуднију земљу света и реално највећу економију планете, третирати као себи подређеног пиона.

Nastavak na RTS...