Izvor: Objava, 21.Sep.2019, 08:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВЕРГИЛИЈЕ

Римски песник Публије Вергилије Марон родио се 15. октобра 70. године ст. е. у Андима код Мантове. Школовао се најпре у Кремони; више образовање добио је у Милану и Риму. Почео је писати у својим касним двадесетим годинама. Рано се прославио и стекао велики број пријатеља, међу којима је био и сам цар Август. Захваљујући својим везама с царем, могао се, живећи потпуно обезбеђен, посветити песништву. Био је тихе и мирне нарави, али слабог здравља. Умро је у Брундизију 21. септембра 19. године ст. е., а сахрањен у Напуљу.

Најважнија његова дела јесу: "Буколске песме", "Георгика" ("Песме о земљорадњи") и "Енеида". Прво дело радио је три године, друго седам, треће једанаест.

"Буколске песме" чини десет пастирских песама.

"Георгика" је дидактички еп у четири песме, посвећен Мецени. Стихове из ових песама диктирао је ујутру, па их затим поваздан дотеривао и сводио на мали број. У епу се говори о земљорадњи, воћарству, сточарству и пчеларству. Овај еп је најбољи дидактички еп у грчкој и римској књижевности.

"Енеида" је еп у дванаест певања. За овај еп Вергилију је био образац Хомер. У њему се описују догађаји са Енејом после разорења Троје, његова лутања, долазак у Италију, борбе у Лацији са домаћим становништвом и рутулским краљем Турном.

Вергилије није довршио "Енеиду", његова последња воља била је да се она спали. Али, на интервенцију Августа, то није учињено.

Као учен песник, Вергилије се угледао на многе старије грчке и римске песнике. На приговоре да је плагирао Хомера, понављао је изреку: "Има три немогуће ствари: украсти Јупитеру гром, Херкулу батину и Хомеру стих". Унаточ свим позајмицама, створио је оригинално песничко дело. У потоњим вековима био је веома цењен, од многих више него и Хомер.